Sofija Nikolaidu

Sofija Nikolaidu rođena je u Solunu 1968. godine, i grad je ostao u središtu njenog života i većine njenih knjiga. Mnogo godina je predavala jezik i književnost u grčkim srednjim školama. Predavala je i kreativno pisanje na master programima, između ostalog na Univerzitetu Zapadne Makedonije i na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, gde pripada nastavnom osoblju za kreativno pisanje. Objavljivala je studije o kreativnom pisanju i o upotrebi novih tehnologija u nastavi, pisala je književnu kritiku za novine kao što su Τα Νέα (Ta Nea) i prevodila je antičku grčku dramu na savremeni grčki.

Njena prva knjiga, zbirka priča Ξανθιά πατημένη (Pregažena plavuša, 1997), privukla je pažnju oštrim pripovedačicama. Usledili su romani, među njima Ο μωβ μαέστρος (Ljubičasti maestro, 2006). Proboj je došao s romanom Απόψε δεν έχουμε φίλους (Večeras nemamo prijatelja, 2010), koji je dobio Athens Prize for Literature. Od tada su njene knjige objavljene na više jezika, među njima na engleskom, hebrejskom i rumunskom.

U jesen 2014. dijagnostikovan joj je rak dojke. Tokom meseci lečenja vodila je dnevnik i objavila ga pod naslovom Καλά και σήμερα (Dobro i danas, 2015). Knjiga je dobila grčku Državnu nagradu za književnost za podsticanje dijaloga o osetljivim društvenim pitanjima.

Središnji projekat Nikolaidu je trilogija romana koju kritika opisuje kao romanesknu istoriju grčkog obrazovanja i njegove politike. Απόψε δεν έχουμε φίλους (2010) proteže se od nemačke okupacije do decembra 2008. i pokazuje kako su neki solunski akademici sarađivali sa okupatorima i kako univerzitet zaboravlja. Χορεύουν οι ελέφαντες (Slonovi plešu, 2012) počinje u današnjoj školi, u vreme finansijske krize. Minas Georgiu, bistar ali dokon učenik završnog razreda, odbija da polaže prijemne ispite za fakultet. Njegov nastavnik, Marinos Sukiuroglu, daje mu drugi zadatak: da istraži ubistvo američkog novinara iz 1948, koji se u romanu zove Džek Talas i oblikovan je prema Džordžu Polku sa CBS-a. Lokalni novinar, Manolis Gris, mučen je dok nije priznao. Minasovo istraživanje ne rešava slučaj, ali ga vraća učenju.

Roman pripoveda mnogo glasova, od kojih su mnogi ženski, i kreće se između 1948. i sadašnjosti, tako da se istorija pojavljuje kao skup suprotstavljenih verzija, a ne kao jedna priča. Bio je u užem izboru za grčku Državnu nagradu. Treći roman, Στο τέλος νικάω εγώ (Na kraju pobeđujem ja, 2017), proteže se od doba Harilaosa Trikupisa i Prvog svetskog rata do referenduma 2015. i mladih koji napuštaju Grčku. U knjizi Το χρυσό βραχιόλι (Zlatna narukvica, 2020) okrenula se publicistici, na osnovu razgovora s ljudima koji su prvi u svojoj porodici otišli na fakultet.

U Grčkoj se Nikolaidu čita kao romansijerka koja unosi učionicu u književnost, a njen roman iz 2024, na engleskom zabeležen kao Our Own Children, dobio je nagradu za prozu Fondacije Uranis Atinske akademije. Prevod Karen Emerih The Scapegoat (Melville House, 2015) bio je njena prva knjiga objavljena u Sjedinjenim Državama. Probajte kratak zadatak na nivou C2 s grčkim naslovom Χορεύουν οι ελέφαντες. Prvo ga stavite u jedninu: ο ελέφαντας χορεύει (slon pleše); subjekat i glagol menjaju se zajedno. Zatim napišite rečenicu o radnji sa subjektom u množini, na primer Οι μαρτυρίες συγκρούονται (Svedočenja se sukobljavaju). Na kraju uporedite grčki naslov sa The Scapegoat i grčkim izrazom ο αποδιοπομπαίος τράγος: koji naslov čitaocu govori više pre prve stranice? Ovo su naše rečenice za vežbu, a ne citati iz romana.

• Grčki naslov znači Slonovi plešu; englesko izdanje preimenovano je u The Scapegoat, po čoveku koji je nepravedno okrivljen.
• U romanu stvarne ličnosti iz slučaja iz 1948. dobijaju nova imena: Džordž Polk postaje Džek Talas, a osuđeni novinar Manolis Gris.
• Απόψε δεν έχουμε φίλους preveden je na hebrejski (2016) i rumunski (2020).
• Rekla je da su joj, kao spisateljici, reči način da razume šta se dešava oko nje i u njoj.