Lilika Naku

Iulija Naku, poznata kao Lilika, rođena je u Atini u imućnoj porodici. Većina grčkih izvora, među njima i arhiv ERT-a, navodi 1904. kao godinu rođenja, bibliotečki zapisi 1903, a studija Debore Tanen iz 1983. godine 1899. Godine 1917. počela je da studira na Filozofskom fakultetu u Ženevi. Njene prve priče i novele izašle su na francuskom u pariskim časopisima.

U Grčku se vratila početkom tridesetih, a 1932. izašla je njena zbirka Η ξεπάρθενη (Obeščašćena). Od 1934. predavala je pevanje, najpre u Retimnu na Kritu, a zatim u Atini. Godine 1936. okrenula se novinarstvu i pisala za listove Ακρόπολις (Akropolis) i Έθνος (Etnos), kao i za književne časopise poput Νέα Εστία (Nea Estija). Mnogo godina bila je jedina žena u grčkom novinarstvu. Upoznala je Nikosa Kazancakisa i pridružila se piscima kruga Deksameni u Atini.

Tokom okupacije sila Osovine radila je kao volonterka s bolesnom i izgladnelom decom. Posle rata provela je nekoliko godina u inostranstvu, delom u Švajcarskoj, pre nego što se ponovo nastanila u Atini. Umrla je u Atini 25. maja 1989.

Naku je pripadala Generaciji tridesetih, piscima koji su oblikovali moderni grčki roman, i bila je među prvim ženama prozaistima te generacije. Veliki deo njene proze izrasta iz sopstvenog života. Njene priče i romani kritikuju miraz, prostituciju i usko mesto koje je grčko društvo ostavljalo ženama, uključujući pritisak na njih pod diktaturom Metaksasa, koja je počela 4. avgusta 1936. Njen roman Οι παραστρατημένοι (Zalutali) izašao je 1935.

Njeno novinarstvo je jednako neposredno. U listu Ακρόπολις pisala je o zaposlenim ženama, dečjem radu i osmočasovnom radnom danu, a posetila je i četvrt javnih kuća Vurla u Pireju, puštajući tamošnje žene da svoje priče ispričaju sopstvenim rečima. Η κόλαση των παιδιών (Pakao dece, 1944) okuplja priče zasnovane na njenom radu s decom tokom gladi pod okupacijom; engleski prevod izašao je 1946.

Η κυρία Ντορεμί (Madam Doremi, 1955) komičan je roman i njena najpoznatija knjiga; junakinja je učiteljica koja se suočava s predrasudama provincijskog grada. Među kasnijim romanima je Για μια καινούργια ζωή (Za novi život, 1960). Pisala je i romansirane biografije, poput života Edgara Alana Poa, i uspomene na svoje novinarske godine.

Televizija je Naku približila novoj generaciji. ERT je 1983. emitovao seriju od 13 epizoda po romanu Η κυρία Ντορεμί, u režiji Nikosa Kutelidakisa, po scenariju Janisa Kandilasa i s Eleni Anusaki u naslovnoj ulozi; prati učiteljicu vraćenu iz Pariza koja se sukobljava s konzervativizmom međuratnog Retimna. ET-2 je 1988. ekranizovao Για μια καινούργια ζωή. Arhiv ERT-a obeležava njenu godišnjicu 25. maja prilozima o njenom životu. Kao vežbu iz grčkog uzmite njenu rečenicu iz 1936. «Εγώ η ίδια εργάζομαι, παλεύω…» (Ja sama radim, borim se…) i prepišite je u neupravnom govoru: Η Νάκου είπε ότι η ίδια εργαζόταν… (Naku je rekla da i sama radi…). Zatim napišite dijalog od četiri reda između učiteljice i roditelja i prenesite ga pomoću μου είπε ότι… i της είπα πως…

• Pesnik Nikos Kavadijas, koji je dobro poznavao Pirej, davao joj je podatke za reportaže i odveo je u „plutajuću” javnu kuću na staroj barži.
• Η κόλαση των παιδιών izašla je na engleskom 1946. pod naslovom The Children's Inferno: Stories of the Great Famine in Greece, u prevodu Alana Rosa Makdugala.
• Američka lingvistkinja Debora Tanen napisala je o njoj čitavu studiju, Lilika Nakos (1983), i prevela tekst u kojem Naku piše o svojoj majci.
• Njene priče stigle su do engleskih čitalaca već tridesetih: „The Broken Doll“ objavljena je u londonskom časopisu Life and Letters Today 1936–1937.