Hesiod

Hesiod je najraniji grčki pisac koji govori o sebi, pa njegov život, za razliku od Homerovog, ima nekoliko čvrstih tačaka. Otac mu je bio pomorski trgovac iz Kime u Maloj Aziji koji je napustio more i nastanio se u Askri, selu u podnožju planine Helikon u Beotiji, mestu koje Hesiod opisuje kao loše zimi, teško leti i nikad dobro. Tamo su mu se, dok je napasao jagnjad na planini, javile Muze, dale mu lovorov štap i udahnule mu božanski glas; tako on to priča na početku Teogonije.

Kada je otac umro, Hesiodov brat Pers uzeo je više od svog dela imanja podmićujući lokalne gospodare, koje Hesiod naziva „kraljevima izjelicama darova”, a zatim ga je proćerdao. Poslovi i dani upućeni su tom bratu, delom kao prekor a delom kao priručnik, i to je jedina antička poema čija je polazna tačka porodična svađa oko nasledstva.

Pominje jedno putovanje: prešao je u Halkidu na Eubeji na pogrebne igre jednog plemića, pobedio na pesničkom takmičenju himnom i posvetio tronožac koji je dobio kao nagradu Muzama sa Helikona. Kasnija legenda pretvorila je to u nadmetanje sa samim Homerom. O njegovoj smrti ništa se pouzdano ne zna; jedna kasna priča kaže da je ubijen u Lokridi i da su delfini izneli njegovo telo na obalu. Savremeni naučnici smeštaju ga oko 700. p. n. e., plus-minus jedna generacija.

Θεογονία (Teogonija) je priča o tome kako su nastali svet i bogovi: najpre Haos, zatim Zemlja, Tartar i Eros; Zemlja rađa Nebo, a njihov sin Kron kastrira oca srpom; Kron proždire sopstvenu decu dok Reja ne sakrije malog Zevsa na Kritu; Zevs i Olimpljani pobeđuju Titane i čudovište Tifona, a Zevs deli svet. U nju su utkani Prometejeva prevara sa žrtvenim mesom, krađa vatre i stvaranje prve žene kao kazna. To je najbliže svetoj knjizi o poreklu što su Grci imali.

Έργα και Ημέραι (Poslovi i dani) je propoved Persu o pravdi i radu. Objašnjava zašto je život težak: Pandora je otvorila ćup i pustila sva zla, zadržavši unutra samo Nadu; a ljudski rod je propadao kroz pet vekova: zlatni, srebrni, bronzani, vek heroja i današnji gvozdeni vek, u kojem bi Hesiod voleo da se nije rodio. Zatim slede praktični saveti: kada orati i žeti, kako napraviti kola, kada je more bezbedno, kako izabrati ženu, koji su dani u mesecu povoljni. Ton je ton lukavog, gunđavog seljaka koji veruje da Zevs sve vidi.

Treća poema pod njegovim imenom, Ασπίς Ηρακλέους (Heraklov štit), verovatno je kasnija. Njegovi heksametri jednostavniji su od Homerovih, puni poslovica i nabrajanja, i dali su Grcima standardnu verziju porodičnog stabla bogova.

Herodot je napisao da su Homer i Hesiod zajedno dali Grcima njihove bogove, a grčka deca se i danas najpre upoznaju sa Hesiodovim pričama: udžbenik istorije za treći razred čista je mitologija, sa Kronom koji proždire decu, ratom Titana i Pandorom, sve u njegovoj verziji. κουτί της Πανδώρας, Pandorina kutija, svakodnevni je grčki izraz, iako je kod Hesioda to ćup, a takav je i χρυσή εποχή, zlatno doba. Možete prošetati Dolinom Muza ispod Helikona, blizu današnjeg sela Askri, gde je iskopano svetilište kojem je on darovao svoj tronožac. Stih „rad nije sramota, sramota je besposlica” citira se u grčkim školama i propovedima. Šest njegovih mitova prepričano je na ovom sajtu, od Pandore na nivou A1 do Teogonije na nivou C2.

• On je prvi grčki pesnik koji navodi svoje ime: „Muze su nekada naučile Hesioda lepoj pesmi dok je napasao svoju jagnjad pod svetim Helikonom”.
• Pandorina „kutija” je greška u prevodu koja se raširila u renesansi; Hesiod je napisao πίθος, veliki ćup za skladištenje.
• Poslovi i dani završavaju se kalendarom srećnih i nesrećnih dana u mesecu, uključujući pravi dan za škopljenje vepra i dan u koji je dobro roditi se kao dečak.
• Njegova poema sadrži najstariju basnu grčke književnosti, o jastrebu i slavuju, stariju od Ezopa.