Marta Frindzila

Marta Frindzila rođena je 1972. u Elefsini (antičkom Eleusinu), zapadno od Atine, i tamo je odrasla. Studirala je muziku i pozorište i 1993. počela da radi kao profesionalna glumica. Prve uloge igrala je u Nacionalnom pozorištu Grčke, u Euripidovoj Medeji u režiji Nikosa Haralambusa i u Životinjskoj farmi Džordža Orvela u režiji Dimitrisa Potamitisa. Narednih godina igrala je u Sofoklovoj Elektri u režiji Lidije Koniordu (1996), u Aristofanovoj Lisistrati (1997) i u Euripidovoj Ifigeniji u Aulidi (2002), kao i u delu Η Φόνισσα (Ubica) Aleksandrosa Papadijamandisa, u režiji Sotirisa Hadzakisa u pozorištu Politeja od 1998. do 2000.

Od 1996. bavi se i režijom. Godine 1999. postala je rediteljka trupe Δρόμος με Δέντρα (Put sa drvećem), a od 2000. do 2009. zajedno sa drugima vodila je umetnički prostor Kratiras u Atini. Godine 2010. počela je da vodi Baumstrasse, nezavisni prostor za pozorište, muziku i radionice u atinskom kvartu Votanikos, a 2012. Atičku školu antičke drame, koja je održavala seminare u Elefsini. Predavala je glumu u dramskoj školi Nacionalnog pozorišta i od 2002. drži časove tradicionalnog grčkog pevanja. U inostranstvu je sarađivala sa Univerzitetom Prinston, Univerzitetom Stokton u Nju Džerziju i Bruklinskom muzičkom akademijom.

Kao pevačica, Frindzila se kreće između tradicionalne pesme, rebetika i grčke umetničke pesme. Njeno najranije učešće na snimku je na albumu Vasilisa Skulasa Αναστορούμαι (Sećam se, 1998). Od 2003. nastupala je sa kompozitorom Tanasisom Papakonstantinuom i pevala na njegovom albumu uživo Τα ζωντανά (Živi, 2004). Kasnije je držala koncerte sa Marijom Farantouri, Tanjom Canaklidu i Lenom Platonos, a 2010. delila je program uživo sa Haris Aleksiu. Pevačica je grupe Kubara Project, a među njenim sopstvenim albumima su Η Μάρθα Φριντζήλα τραγουδά Θέμο Σκανδάμη (Marta Frindzila peva Temosa Skandamisa, 2011) i snimak uživo sa pijanistom Takisom Farazisom (2014).

U pozorištu je režirala Euripida, Eshila i Sofokla, često za festivale povezane sa Elefsinom. Njene Βάκχες (Bakhe) izvedene su na festivalu Eshilija u Elefsini 2013. i 2017. na antičkom stadionu u Epidauru, uz muziku Vasilisa Mandzukisa; ona je režirala, glumila i pevala. U januaru 2021, dok je pandemija držala pozorišta zatvorenim, Nacionalno pozorište prenosilo je uživo njenu Μήδεια – Medea’s Son(g)s sa svoje nove Istraživačke scene, u prevodu Nikolete Frindzile; ona ju je režirala i sama igrala Medeju. Engleski podnaslov igra se rečima sons (sinovi) i songs (pesme). Pre prenosa uporedila je pozorište na ekranu sa venčanjem ili krštenjem koje rođaci prate samo sa svojih ekrana.

Uticaj Frindzile prolazi podjednako kroz nastavu i kroz scenu. Baumstrasse u Votanikosu dom je njene trupe Δρόμος με Δέντρα i ugošćuje radionice tradicionalnog pevanja, glasa i antičke tragedije, uz koncerte drugih muzičara. Atička škola antičke drame nastala je 2012. u Elefsini, gradu antičkih Misterija u kome je rođena; danas se njeni seminari održavaju u prostoru Baumstrasse. Digitalna arhiva Nacionalnog pozorišta, pretraživa preko SearchCulture.gr, čuva podatke o autorima i fotografije Karola Jareka iz njene Medeje.

Zadatak za učenike: pročitajte naglas dvaput njenu grčku rečenicu «αυτό είναι και το θέατρο: ένα μυστήριο που δεν υφίσταται χωρίς μάρτυρες» (to je i pozorište: misterija koja ne postoji bez svedoka), prvo sa pauzom kod dve tačke, zatim u jednom dahu, i zabeležite koju reč ističe svaka verzija.

• Godine 2007. ARTE-ova serija Visages d’Europe posvetila joj je dokumentarni film Bienvenue chez Martha (Dobro došli kod Marte), Timona Kulmasisa i Iro Sjafljaki.
• U februaru 2015. predstavila je na Univerzitetu Prinston, sa studentima muzičarima, izbor grčkih pesama pod naslovom Α-Ω (od alfe do omege).
• Prenos njene Medeje 2021. nudio je opcione engleske titlove, kako bi gledaoci u inostranstvu mogli da prate grčku tragediju izvedenu na novogrčkom.