Euripid

Antičko predanje kaže da je Euripid rođen na ostrvu Salamini upravo na dan velike pomorske bitke 480. godine p. n. e., što je verovatno suviše lepo da bi bilo istinito; „oko 480.“ je najbliže što možemo da kažemo. Roditelji su mu bili Mnesarh i Klejta; komediografi su se šalili da mu je majka prodavala povrće na pijaci, što nam govori više o atinskoj komediji nego o njoj. Izgleda da je bio dobro obrazovan i da je posedovao veliku biblioteku, što je u to vreme bila retkost, a kasniji pisci povezivali su ga s filozofima Anaksagorom i Sokratom.

Prvi put se takmičio na Velikim Dionisijama 455. godine p. n. e., a prvu pobedu odneo je tek 441. Za gotovo pedeset godina napisao je oko devedeset drama i za života pobedio samo četiri puta; peta nagrada stigla je posle njegove smrti, za Βάκχαι i Ιφιγένεια εν Αυλίδι (Ifigenija u Aulidi), koje je njegov sin postavio 405. godine p. n. e. Μήδεια, danas njegova najslavnija drama, bila je 431. poslednja. Aristofan ga je ismevao u drami za dramom, u Αχαρνής, Θεσμοφοριάζουσαι i Βάτραχοι, kao domišljatog, brbljivog pesnika koji je na scenu izvodio kraljeve u ritama i zaljubljene žene.

Oko 408. godine p. n. e. napustio je Atinu, iscrpljen ratom, a možda i svojom publikom, i otišao na dvor makedonskog kralja Arhelaja u Pelu, gde je napisao Βάκχαι. Tamo je i umro 406. godine p. n. e. Priča se da je Sofokle, kada je vest stigla u Atinu, izveo svoj hor na scenu u žalosti. Pećinu na Salamini u koju je, prema predanju, odlazio da piše sam, arheolozi su identifikovali devedesetih godina XX veka.

Sačuvano je osamnaest tragedija, uz Ρήσος (Res), koji možda nije njegov, i Κύκλωψ (Kiklop), jedinu potpuno sačuvanu satirsku dramu. Među njima su: Άλκηστις (Alkestida, 438. p. n. e.), o ženi koja pristaje da umre umesto svog muža; Μήδεια (431. p. n. e.), u kojoj izdana žena strankinja ubija sopstvenu decu da bi kaznila Jasona; Ιππόλυτος (428. p. n. e.), u kojem Fedrina skrivena ljubav prema pastorku uništava oboje; Εκάβη (Hekaba) i Τρωάδες (Trojanke, 415. p. n. e.), najmračnije slike onoga što rat čini pobeđenima; Ηλέκτρα, Ελένη (Helena, 412. p. n. e.), Ιφιγένεια εν Ταύροις (Ifigenija na Tauridi) i Ορέστης (408. p. n. e.); i najzad Βάκχαι, u kojoj se bog Dionis strašno sveti tebanskom kralju koji odbija da mu se klanja.

Euripid je junake mita sveo na ljudsku meru. Njegovi likovi raspravljaju kao Atinjani na sudu, sumnjaju u bogove, menjaju mišljenje i prikazani su iznutra; Medejin dugi govor o sudbini žena prvi je takve vrste u evropskoj književnosti. Davao je velike uloge ženama, robovima i strancima, a dramu je voleo da završi spuštanjem boga pozorišnom dizalicom da razreši zbrku, «από μηχανής θεός» (deus ex machina, bog iz mašine). Aristotel ga je nazvao «najtragičnijim od pesnika».

Mnoge njegove drame sačuvane su srećnim slučajem: jedan tom potpunog azbučnog izdanja, s dramama od Ελένη do Κύκλωψ, prošao je kroz srednji vek netaknut, dok su od Eshila i Sofokla ostali samo odabrani školski tekstovi. Zahvaljujući toj slučajnosti možemo da čitamo Euripida u svoj njegovoj raznolikosti: tragediju, melodramu, gotovo komediju i romansu.

Grčki učenici upoznaju Euripida sa četrnaest godina: Ελένη (Helena) je obavezna tragedija trećeg razreda gimnazije, koja se čita u prevodu. Svakog leta u Epidauru se izvode Μήδεια, Βάκχαι ili Τρωάδες; Bakhantkinje Teodorosa Terzopulosa iz 1986. postale su grčka predstava koja je u svoje vreme najviše gostovala. Izraz «από μηχανής θεός» koristi se u svakodnevnom grčkom za svako rešenje koje stiže niotkuda, a novine i dalje nazivaju «μια Μήδεια» majku koja naudi svojoj deci. Medeja je postala opera, balet i nekoliko filmova, među njima i Pazolinijev s Marijom Kalas. Na Salamini možete posetiti Euripidovu pećinu iznad zaliva Peristerija, a ulice s imenom Ευριπίδου prolaze kroz Atinu, Solun i većinu grčkih gradova.

• Od oko devedeset drama za života je osvojio samo četiri prve nagrade; Μήδεια, danas njegovo najizvođenije delo, bila je poslednja 431. godine p. n. e.
• Sačuvano je osamnaest ili devetnaest njegovih drama, više nego Eshilovih (sedam) i Sofoklovih (sedam) zajedno, delimično zato što je jedan tom azbučnog izdanja slučajno preživeo.
• Izmislio je ni manje ni više nego pozorišnog boga: «από μηχανής θεός» koji se dizalicom spušta na kraju drame Euripidova je navika.
• Arheolozi koji su devedesetih kopali u pećini na Salamini pronašli su komad keramike s urezanim njegovim imenom, što potkrepljuje antičku priču da je tamo pisao.