Stratis Cirkas

Rođen je kao Janis Hadžiandreas u Kairu 23. jula 1911, u velikoj i imućnoj grčkoj zajednici Egipta, koja je tada brojala znatno više od sto hiljada ljudi u Aleksandriji, Kairu i gradovima na Nilu. Odrastao je između grčkih škola i jednog arapskog i kosmopolitskog grada, a od sedamnaeste godine zarađivao je za život u Nacionalnoj banci Egipta, kao knjigovođa u Gornjem Egiptu i, od 1939, kao upravnik kožare u Aleksandriji, pišući u slobodno vreme. Godine 1930. upoznao je Kavafija. Tridesetih godina objavljivao je poeziju, pre svega Φελλάχοι (Felasi, 1937), i učestvovao u levičarskim i antifašističkim krugovima egipatskog helenizma.

Tokom Drugog svetskog rata Egipat je postao baza grčke vlade u izgnanstvu i grčkih oružanih snaga na Bliskom istoku, a Cirkas je izbliza proživeo političke potrese među njima: borbe rojalista i levice, pobune 1943. i 1944. i njihovo gušenje. Ti događaji postali su sirovina njegove proze. Posle rata objavljivao je pripovetke, a 1958. svoju prvu veliku studiju o Kavafiju. Godine 1963, dok se grčka zajednica Egipta raspadala pod Naserom, nastanio se u Atini. Prvi tom trilogije, Η Λέσχη (1960), doveo ga je u otvoren sukob s rukovodstvom Komunističke partije, koje je tražilo da ga se odrekne; odbio je i bio isključen, a posle rascepa partije 1968. pristupio je reformističkoj Komunističkoj partiji unutrašnjosti. Umro je u Atini 27. januara 1980.

Ακυβέρνητες Πολιτείες (Gradovi bez kormilara) sastoji se od romana Η Λέσχη (Klub, 1960), čija je radnja smeštena u Jerusalim, Αριάγνη (Arijagni, 1962), smeštenog u Kairo, i Η Νυχτερίδα (Slepi miš, 1965), smeštenog u Aleksandriju, svi u godinama 1942–44. U središtu je Manos Simonidis, grčki oficir i levičar, uvučen u zaveru, ljubav i sumnju, ali trilogija vrvi od glasova: emigrantski političari, britanski agenti, arapski nacionalisti, jevrejske izbeglice, aleksandrijski trgovci, prostitutke i vojnici. Cirkas koristi unutrašnji monolog, promenljive tačke gledišta, pisma i dokumente, a knjige se često porede s velikim evropskim modernističkim romanima; francuski prevod iz 1971. proslavio ga je u inostranstvu i 1972. dobio francusku nagradu za najbolji strani roman. Iznad svega, trilogija govori o savesti: šta pristojan čovek duguje jednoj stvari i šta jedna stvar može od njega da traži.

Njegov poslednji roman, Η χαμένη άνοιξη (Izgubljeno proleće, 1976), seli se u Atinu i u političku krizu 1965. Njegov kritički rad jednako je važan. U delima Ο Καβάφης και η εποχή του (Kavafi i njegovo doba, 1958) i Ο πολιτικός Καβάφης (Politički Kavafi, 1971) smestio je pesnika u stvarnu Aleksandriju britanske okupacije i egipatskog nacionalnog pokreta, tvrdeći da mnoge istorijske pesme nose skrivena politička značenja. Pristup je osporavan, ali je otvorio nov način čitanja Kavafija.

Gradovi bez kormilara redovno se ubrajaju među najvažnije grčke romane XX veka i predaju se na grčkim univerzitetima. Za čitaoce koje zanima nestali grčki svet Egipta, Cirkas je, zajedno s Kavafijem, nezaobilazan vodič: kafane i klubovi Aleksandrije i Kaira, mešavina jezika, osećaj zajednice koja samo što nije nestala. Njegovi eseji ostaju polazište za svaku raspravu o Kavafiju i politici. Dobra ideja: pročitajte prve stranice dela Η Λέσχη i primetite koliko se brzo glasovi smenjuju; zatim pročitajte Kavafijevu «Η πόλις» (Grad) i razmislite zašto su obojica pisaca videli Aleksandriju kao grad koji se ne može napustiti.

• Stratis Cirkas bio je pseudonim; pravo ime mu je bilo Janis Hadžiandreas.
• Radnja svakog toma trilogije smeštena je u drugi grad: Jerusalim, Kairo, Aleksandriju.
• Prvi tom, Klub, izazvao je raskid s rukovodstvom Komunističke partije, koje ga je isključilo kada je odbio da ga se odrekne.
• Živeo je u Egiptu do 1963. i nastanio se u Atini tek posle pedesete.