Kosmas Politis

Kosmas Politis rođen je kao Paraskevas (Paris) Taveludis u Atini 16. marta 1888, ali se njegova porodica 1890. preselila u Smirnu, veliku grčkojezičnu luku Male Azije, i tu je odrastao. Smirna pre 1922. bila je bogat, višejezičan grad Grka, Turaka, Jermena, Jevreja i Levantinaca, a njene ulice, kejovi i vrtovi ispunjavali su mu maštu do kraja života. Pisac nije postao odmah: od sedamnaeste godine radio je u bankama u Smirni, a posle Maloazijske katastrofe 1922, koja je okončala grčku Smirnu, bankarska karijera odvela ga je u Pariz, London, Atinu (1924) i Patras (1934).

Prozu je počeo da objavljuje kasno, na početku pete decenije, pod imenom Kosmas Politis, a tridesetih godina našao se, iako stariji, među piscima Generacije tridesetih, koji su njegove romane dočekali kao deo obnove grčke proze. Mesto u banci izgubio je 1942. i od tada je živeo uglavnom od prevođenja: Šekspir, Bokačo, Po, Džojs, Fokner, Stajnbek. Godine 1944. pristupio je Komunističkoj partiji, kasnije je bio jedan od osnivača levičarske EDA, a njegovi politički izbori skupo su ga koštali u godinama posle građanskog rata; na dan puča 1967. uhapšen je i saslušan. Dugo je malo objavljivao; zatim se, posle sedamdesete, vratio svojom najboljom knjigom, Στου Χατζηφράγκου (1963). Umro je u Atini 1974, godine kada se demokratija vratila u Grčku.

Λεμονοδάσος (Limunov gaj, 1930), njegov prvi roman, priča je o ljubavi i žudnji smeštena u limunove gajeve na obali naspram ostrva Poros, napisana lirskom, čulnom prozom koja je iznenadila čitaoce navikle na realističke seoske pripovetke. Eroica (1937), čiji naslov priziva Betovenovu simfoniju, pripoveda o grupi dečaka adolescenata u primorskom gradiću, njihovim igrama, prvoj ljubavi i prvom susretu sa smrću; dobila je Državnu nagradu 1938, često je nazivaju najlepšim grčkim romanom o adolescenciji, a 1960. Mihalis Kakojanis snimio je po njoj film, poznat na engleskom kao Our Last Spring (Naše poslednje proleće). Kasniji romani kao što su Εκάτη (Hekata, 1933) i Το Γυρί (Giri, 1944) nastavljaju njegove eksperimente s vremenom, sećanjem i tačkom gledišta.

Njegovo remek-delo je Στου Χατζηφράγκου (U Hadžifrangu, 1963). Hadžifrangu je bila radnička četvrt Smirne, a roman prati gomilu njene dece, zanatlija, mornara, sveštenika, prostitutki i sanjara u godinama pre 1922, mešajući grčke, turske i levantinske glasove, lokalni žargon i sećanje. Nema jedinstvenog zapleta: knjiga je hronika, napola komična, napola tragična, sveta za koji čitalac zna da će ga uskoro uništiti vatra. Politis je modernista u evropskom smislu, po duhu blizak Prustu i Džojsu u postupanju s vremenom i unutrašnjim glasom, ali mu je tema duboko grčka: detinjstvo, more, gubitak i grad kojeg se svaka grčka izbeglička porodica sećala kao raja.

Politis je pisac za pisce: manje poznat širokoj publici od Venezisa ili Dido Sotiriu, ali kritika mu se divi kao jednom od najoriginalnijih grčkih romanopisaca XX veka. Στου Χατζηφράγκου danas se smatra klasikom maloazijske književnosti i knjiga je koju treba pročitati ako želite da čujete grčki stare Smirne. Eroica se proučava kao uzor romana o odrastanju, a Kakojanisov film, sa scenama uz more, i dalje se lako nalazi. Njegovi romani preštampavani su u Grčkoj, a njihovo mesto u univerzitetskim kursevima novogrčke književnosti je sigurno. Za učenika na nivou C2, jedno poglavlje Eroike zahtevan je, ali isplativ prvi korak.

• Kosmas Politis bio je pseudonim; rođen je kao Paraskevas (Paris) Taveludis.
• Prvi roman objavio je sa oko četrdeset dve godine, posle karijere u bankarstvu.
• Mihalis Kakojanis ekranizovao je njegov roman Eroica 1960, pod engleskim naslovom Our Last Spring.
• Njegov poslednji i najveći roman, o jednoj četvrti Smirne, objavljen je kada mu je bilo sedamdeset pet godina.