Ksenija Kalogeropulu

Ksenija Kalogeropulu rođena je u Atini 12. septembra 1936. godine, kao ćerka slikarke Ire Ikonomidu i Adamandiosa Kalogeropulosa, a odrasla je u Paleo Psihiku. Čitati je naučila na francuskom pre polaska u školu, a kao učenica već je pisala drame koje je igrala s drugaricama. Želela je da studira u Umetničkom pozorištu Karolosa Kuna, ali porodica je odlučila drugačije, pa je sa osamnaest godina otišla u London na Kraljevsku akademiju dramske umetnosti (RADA). Prvi put je stupila na scenu 1956. godine s francuskom trupom, u Molijerovom Lekaru protiv volje.

Po povratku u Grčku debitovala je na filmu 1958. godine u filmu Η κυρά μας η μαμή (Naša gospa babica). Uloga u filmu Γάμος αλά ελληνικά (Venčanje na grčki način, 1964) donela joj je nagradu za najbolju glumicu na Filmskom festivalu u Solunu. Ukupno je igrala u više od pedeset filmova i više od pedeset pozorišnih predstava; mnogo kasnije pojavila se u filmu Ričarda Linklejtera Pre ponoći (2013), snimljenom u Grčkoj.

Godine 1972, pod diktaturom, pokrenula je dečju scenu s glumcem Janisom Fertisom, koju je od 1975. nastavila pod svojim imenom. Godine 1984. kupila je bivši bioskop i otvorila pozorište Porta. Od 1983. do 2001. predsedavala je grčkim centrom ASSITEJ-a, međunarodnog udruženja pozorišta za decu i mlade. Godine 2022. i Univerzitet Tesalije i Univerzitet u Atini proglasili su je počasnim doktorom.

Kalogeropulu je počela prevodeći i režirajući strane drame za decu, nekoliko njih iz berlinskog pozorišta GRIPS, koje je mlade gledaoce tretiralo kao misleća bića sposobna da preispituju svet odraslih. Ukupno je prevela tridesetak drama, među njima Pinokija, Mačka u čizmama i Čehovljev Galeb. Njeno sopstveno dramsko pisanje počelo je dramom Οδυσσεβάχ (Odisebah), završenom 1981. i postavljenom u Porti 1988. uz muziku Dionisisa Savopulosa. Junak, pola Odisej a pola Sindbad (na grčkom Σεβάχ), putuje ka Ιθαγδάτη, mestu čije ime stapa Itaku i Bagdad, i sreće likove iz Odiseje, iz Hiljadu i jedne noći i iz manje poznatih bajki. Drama je prevedena na osam jezika. Govorila je da drama za decu mora imati sloj koji odmah shvate i, iza njega, tajne koje naslućuju.

Ελίζα (Eliza, 1989), veoma slobodna adaptacija drame Tomasa Hejvuda The Fair Maid of the West, prati običnu devojku koja s troje prijatelja i papagajem iznajmljuje brod da bi pronašla voljenog. Od 1992. blisko je sarađivala s rediteljem Tomasom Mosopulosom, pišući s njim drame kao što je Η Οικογένεια Νώε (Nojeva porodica, 1996). Το Σκλαβί (Mali rob, 2000), zasnovana na narodnoj bajci sa Simija, dobila je 2001. nagradu za dramaturgiju „Karolos Kun“. Predstavom Έλα, Έλα (Dođi, dođi, 2009) uvela je u Grčku pozorište za bebe, koje je sama napisala, korežirala i igrala.

Pozorište Porta i dalje radi: Tomas Mosopulos je njegov umetnički direktor od 2014, a Kalogeropulu predsednica, i Ελίζα se vratila na scenu u sezoni 2025–26 u njegovoj novoj verziji. Pozorišna radionica Ksenija Kalogeropulu, osnovana 2004. s pozorišnom pedagoškinjom Pegi Stefanidu, vodi pozorišne kurseve za decu, tinejdžere i nastavnike. Njena proza obuhvata Γράμμα στον Κωστή (Pismo Kostisu), knjigu sećanja koju je objavio Patakis. Za zadatak C2 uzmite naslov Οδυσσεβάχ i odredište Ιθαγδάτη, rastavite svako ime na njegova dva izvora i objasnite na grčkom šta stapanje nagoveštava o domu i avanturi. Zatim izmislite stopljeno ime mesta za zamišljeno putovanje i napišite kratak dijalog: Πού πηγαίνεις; — Πηγαίνω στην… (Kuda ideš? — Idem u…). Ove rečenice su naš sopstveni materijal za vežbu, a ne replike iz drame.

• Naučila je da čita na francuskom pre nego što je krenula u školu.
• Na njenoj prvoj predstavi za decu, Pinokiju, publika je zamoljena da zatvori oči, a glumci su zaboravili da joj kažu da ih otvori.
• Nasledstvom od oca jeftino je kupila bivši bioskop, koji je postao pozorište Porta.
• Odisebah je preveden na osam jezika.