Život
Isokrat je rođen u Atini 436. p. n. e., pet godina pre početka Peloponeskog rata. Prema kasnijim Životima desetorice govornika, njegov otac Teodor iz dema Erhija imao je radionicu u kojoj su robovi pravili aulose, dvostruke duvačke instrumente sa piskom koji se često prevode kao „frule“, i mogao je deci da pruži odlično obrazovanje. Isto predanje navodi Prodika, Gorgiju i Tisiju među mladićevim učiteljima. Rat je porodicu stajao velikog dela imovine. Posle poraza Atine 404. p. n. e., Isokrat je nekoliko godina radio kao logograf, profesionalni pisac sudskih govora koje su klijenti sami izgovarali.
Oko 390. p. n. e. otvorio je sopstvenu školu retorike, koju je radije nazivao filozofijom. Predavao je više od pedeset godina i obogatio se toliko da je mogao da finansira ratni brod. Među učenicima koji se s njim povezuju su istoričari Efor i Teopomp, vojskovođa Timotej, Nikokle sa Kipra i govornici Isej, Likurg i Hiperid, mada se neka imena oslanjaju samo na antičko predanje. Izbegavao je narodnu skupštinu, pozivajući se na slab glas i stidljivost. Antidosis je napisao u 82. godini, a Panatenejski govor završio oko 97. Umro je 338. p. n. e., ubrzo posle bitke kod Heroneje. Antička priča da se iz tuge umorio glađu nije pouzdana, jer pismo Filipu koje se pripisuje njegovim poslednjim danima još zvuči puno nade.
Dela
Isokrat je pisao prozu namenjenu čitanju, a ne samo slušanju. Njegovih šest sačuvanih sudskih govora, kao što je Αἰγινητικός (Eginski govor), potiče iz godina kada je bio logograf i zastupa privatne sporove oko nasleđa, novca i imovine. Školski govori su drugačiji: kružili su u pisanom obliku kao uzori stila i političke misli, često u obliku govora koji nikada nisu održani. U delu Κατὰ τῶν σοφιστῶν (Protiv sofista), oko 390. p. n. e., napao je učitelje koji su obećavali previše i izložio sopstveni program: dar, poučavanje i vežbanje. Njegova Ἑλένης ἐγκώμιον (Pohvala Jeleni) kritikuje raniju obradu iste junakinje, koja se obično poistovećuje sa Gorgijinim govorom, i nudi sopstveni uzor.
Njegovo najpoznatije delo, Πανηγυρικός (Panegirik), pojavilo se oko 380. p. n. e. Ono poziva Grke da okončaju svađe i ujedine se protiv Persije, predvođeni Atinom i Spartom. Kasnije, u delu Φίλιππος (Filip) iz 346. p. n. e., pozvao je Filipa II Makedonskog da predvodi taj pohod. Περὶ ἀντιδόσεως (Antidosis) brani njegov život i podučavanje u obliku zamišljenog suđenja. Njegov stil poznat je po dugim, pažljivo građenim periodima sa uravnoteženim delovima, sličnim završecima i glatkim zvukom. Za Isokrata je vežbanje u govoru bilo i vežbanje rasuđivanja i karaktera, a kasniji učitelji retorike pažljivo su ga proučavali.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Isokrat je i danas osnovno štivo u klasičnim studijama, a antologija Centra za grčki jezik predstavlja njegovu Jelenu sa novogrčkim prevodom. Njegova rečenica iz Panegirika o Grcima i obrazovanju često se navodi, ponekad daleko od konteksta: u govoru je to pohvala Atini i njenoj kulturi. Počnite od citata na ovoj stranici i našeg novogrčkog prevoda. Pronađite dve suprotnosti u originalu: μηκέτι… ἀλλά (ne više… nego) i μᾶλλον… ἤ (pre… nego). Zatim napišite dve sopstvene rečenice na novogrčkom, preporuku i njen razlog, na primer: Προτείνω να διαβάζεις λίγα ελληνικά κάθε μέρα, γιατί η γλώσσα θέλει επιμονή (predlažem da svakog dana čitaš malo grčkog, jer jezik traži upornost). Na kraju procenite da li vaše rečenice zvuče kao savet u učionici ili kao argument u sudnici.
Da li ste znali?
- Prema jednoj kasnijoj anegdoti, Isokrat se poredio sa brusom: on sam ne seče, ali gvožđe čini oštrim.
- U Panatenejskom govoru kaže da je imao 94 godine kada ga je počeo i 97 kada se vratio da ga završi.
- Pod njegovim imenom sačuvano je devet pisama, ali nisu sva sigurno njegova.
- Njegova škola bila je suparnik Platonove Akademije u Atini 4. veka p. n. e.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Αἰγινητικός | Eginski govor — sudski govor | ? |
| Κατὰ τῶν σοφιστῶν | Protiv sofista | c. 390 BC |
| Πανηγυρικός | Panegirik (svečani govor) | c. 380 BC |
| Περὶ ἀντιδόσεως | Antidosis (O razmeni imovine) | 354/353 BC |
| Φίλιππος | Filip | 346 BC |
| Παναθηναϊκός | Panatenejski govor | c. 339 BC |
Stih koji vredi zapamtiti
τὸ τῶν Ἑλλήνων ὄνομα πεποίηκε μηκέτι τοῦ γένους ἀλλὰ τῆς διανοίας δοκεῖν εἶναι, καὶ μᾶλλον Ἕλληνας καλεῖσθαι τοὺς τῆς παιδεύσεως τῆς ἡμετέρας ἢ τοὺς τῆς κοινῆς φύσεως μετέχοντας
Na današnjem grčkomΗ πόλη μας έκανε το όνομα των Ελλήνων να δηλώνει όχι πια την καταγωγή αλλά τη σκέψη, και να λέγονται Έλληνες περισσότερο όσοι μετέχουν στην παιδεία μας παρά όσοι έχουν απλώς την ίδια καταγωγή.
tò tôn Hellḗnōn ónoma pepoíēke mēkéti toû génous allà tês dianoías dokeîn eînai, kaì mâllon Héllēnas kaleîsthai toùs tês paideúseōs tês hēmetéras ḕ toùs tês koinês phýseōs metéchontas
Naš grad je učinio da ime Grka više ne označava poreklo nego način mišljenja, tako da se Grcima pre nazivaju oni koji učestvuju u našem obrazovanju nego oni koji imaju samo zajedničko poreklo.
