Konstantinos Cacos

Cacos je rođen u Atini 1. jula 1899. Studirao je pravo na Univerzitetu u Atini (1914–1918), a od 1925. pohađao je postdiplomske studije u Hajdelbergu, gde je filozofija prava neokantovskih škola oblikovala njegovo mišljenje. Po povratku u Grčku doktorirao je pravo u Atini 1929, a 1933. dobio je katedru za filozofiju prava na Univerzitetu u Atini; predavanjima i knjigama bio je, za čitavu generaciju studenata, glas liberalne, humanističke ideje o pravu i državi.

Bio je tesno povezan sa književnim svetom. Godine 1930. oženio se Joanom Seferijadi, sestrom pesnika Jorgosa Seferisa i i sama spisateljicom, i pripadao je krugu takozvane Generacije tridesetih, pisaca i umetnika koji su tragali za modernom grčkom kulturom. Sa Seferisom je 1938–39. vodio javnu razmenu eseja o poeziji koja se i danas čita.

Posle oslobođenja ušao je u politiku: bio je ministar 1945, prvi put je izabran u parlament 1946. i bio je ministar u nekoliko vlada, između ostalog ministar prosvete (1949–1950); mnogo godina bio je bliski saradnik Konstantinosa Karamanlisa. Posle pada diktature 1974. predsedavao je skupštinskim odborom koji je izradio novi Ustav iz 1975. U junu 1975. parlament ga je izabrao za predsednika Republike, na kojoj je dužnosti ostao do 1980, kada ga je nasledio Karamanlis. U Atinsku akademiju izabran je 1961, a 1966. bio je njen predsednik. Pisao je do kraja života i umro je u Atini 8. oktobra 1987.

Kao filozof, Cacos se bavio prirodom prava i njegovim tumačenjem, odnosom prava, morala i države i društvenom i političkom mišlju starih Grka. Pripadao je humanističkoj tradiciji: za njega pravo nije bilo samo tehnika pravila, već izraz vrednosti, a polis Grka ostajao je uzor zajednice slobodnih građana. Stil mu je bio klasičan i jasan, bliži eseju nego raspravi, a napisao je i opsežnu studiju o Kostisu Palamasu, Παλαμάς (Palamas, 1936).

Njegov najčitaniji književni trenutak je dijalog o poeziji sa Seferisom. Godine 1938. Cacos je, pišući kao čitalac obrazovan na klasičnoj estetici, kritikovao modernu poeziju zbog njene mračnosti i raskida sa jasnoćom smisla i forme. Seferis je odgovorio svojim Διάλογος πάνω στην ποίηση (Dijalog o poeziji), braneći slobodu i težinu modernog stiha, a Cacos je zauzvrat uzvratio. Razmena je postala klasična grčka rasprava o modernizmu, trenutak kada su dve strane Generacije tridesetih pretočile svoje ideje u reči. Tekstovi su kasnije sakupljeni kao Ένας διάλογος για την ποίηση (Jedan dijalog o poeziji, 1975). Kasnije se Cacos okrenuo kratkoj formi i objavio tomove Αφορισμοί και διαλογισμοί (Aforizmi i razmišljanja, 1965–1969), kratka razmatranja o životu, umetnosti, vlasti i smrti, na liniji francuskih moralista.

Cacos je jedna od onih grčkih ličnosti koje su povezale univerzitet, književnost i državu. Njegova uloga u prvim godinama demokratije obnovljene posle 1974. pripada novijoj istoriji koju uči svaki grčki učenik. Za čitaoce je ključni tekst razmena Seferis–Cacos o poeziji, redovno preštampavana i proučavana kao klasična grčka rasprava o modernoj poeziji: pročitajte je uz neku Seferisovu pesmu i odlučite na čijoj ste strani. Njegovi aforizmi su dovoljno kratki da napredan učenik čita po jedan dnevno, kao vežbu u zgusnutoj, uglačanoj grčkoj prozi.

• Bio je zet Jorgosa Seferisa: njegova supruga, Joana Cacu, bila je pesnikova sestra.
• U Atinsku akademiju izabran je 1961, a 1966. bio je njen predsednik.
• Bio je prvi predsednik Republike izabran po Ustavu iz 1975.
• Pod kraj života pisao je zbirke aforizama, žanr redak u grčkoj književnosti.