Eli Aleksiu

Eli Aleksiu rođena je u Iraklionu 22. maja 1894. kao četvrto dete izdavača i novinara Stilijanosa Aleksiua. Njena najstarija sestra bila je spisateljica Galatea Kazancaki, a pisao je i njen brat Lefteris Aleksiu. Posle učiteljskog školovanja, 1914. postavljena je u Treću hrišćansku žensku školu u četvrti Agija Paraskevi u Iraklionu, siromašnu školu koju su meštani podrugljivo zvali „šugava škola“. Kasnije je predavala francuski. Godine 1920. udala se za Vasosa Daskalakisa i nastanila se u Atini. Jedne večeri ispričala mu je događaj iz svog razreda, a on je insistirao da ga zapiše. Pripovetka Frandzeskos objavljena je 1923. u časopisu Filiki Eterija Fotisa Kondoglua, pod pseudonimom Eli Klirodeti.

Aleksiu je 1928. postala članica Komunističke partije Grčke. Za vreme Metaksasove diktature bila je hapšena i saslušavana, a tokom okupacije radila je u grupi pisaca pokreta otpora EAM. Francuska stipendija odvela ju je 1945. u Pariz, gde je studirala na Sorboni i upoznala Pola Eliara i Luja Aragona. Od 1949. do 1962. živela je u Rumuniji, kao savetnica za jaslice, internate i udžbenike za grčku decu izbeglice. U Grčku se vratila posle Galateine smrti 1962. Godine 1966. zatvorena je na osnovu naloga iz 1952, a zatim oslobođena posle javnog protesta. Umrla je u Atini 28. septembra 1988.

Prva knjiga Aleksiu, zbirka pripovedaka Σκληροί αγώνες για μικρή ζωή (Teške borbe za mali život, 1931), okupila je školske priče započete Frandzeskosom. Tri godine kasnije izašao je roman Γ΄ Χριστιανικόν Παρθεναγωγείον (Treća hrišćanska ženska škola, 1934), zasnovan na njenim godinama u Iraklionu. Naslov zadržava stariji, zvanični nastavak -ον; današnja reč je παρθεναγωγείο. U romanu je prvi razred podeljen između dve učiteljice. U odeljenju gospođe Kaliopi vlada potpuna tišina. Nova učiteljica, gospođa Eli, vodi živ razred u kome, kako kažu učenice, niko ne dobija batine, niko ne viče i često se ide na male izlete. Devojčice iz strogog odeljenja počinju da se šunjaju na druge časove, a gospođa Kaliopi reaguje grubo. Kroz ovaj jednostavan sukob knjiga pita čemu zapravo služi škola.

Siromašna deca, siročad, bolesni učenici i deca koja moraju da rade stalno se vraćaju u njenim pripovetkama; dokumentarac ERT-a pripisuje joj 121 pripovetku. U Bukureštu je objavila roman Με τη λύρα (Sa lirom, 1959). Po povratku u Grčku napisala je Για να γίνει μεγάλος (Da postane veliki, 1966), biografiju Nikosa Kazancakisa, svog bivšeg zeta, i roman Δεσπόζουσα (Dominantna, 1972). Pisala je i knjige za decu, drame i sećanja, a prevela je i sećanja Maksima Gorkog na Tolstoja, Andrejeva i Čehova.

Njene pripovetke ponovo se štampaju: 2022. izdavačka kuća Kastaniotis objavila je Τα Διηγήματα 1923–1983 (Pripovetke), sa predgovorom književne naučnice Ande Kaciki-Givalu. Onlajn arhiv ERT-a čuva dokumentarac Μονόγραμμα (Monogram) iz 1984. u kome se Aleksiu, tada gotovo devedesetogodišnjakinja, seća kritskog detinjstva, rada u školi i otpora; dokumentarac je na grčkom. Deo njene zaostavštine čuva ELIA, Grčki književni i istorijski arhiv.

Pokušajte kratak zadatak. Pročitajte tekst za nivo C2 i rečenicu iz romana o razredu nove učiteljice. Podvucite η δασκάλα, η μαθήτρια, η τάξη i το διάλειμμα. Zatim napišite pet rečenica na grčkom o jednom školskom danu, od zvona do puta kući, koristeći πρώτα, έπειτα, ενώ i στο τέλος. Na kraju uporedite zvanično Παρθεναγωγείον iz naslova sa svakodnevnim παρθεναγωγείο.

• Njena prva pripovetka objavljena je pod pseudonimom jer se, kako se kasnije sećala, previše stidela da je potpiše.
• Imala je oko devedeset godina kada ju je ERT 1984. snimio za seriju Monogram.
• Trinaest godina živela je u Rumuniji, organizujući školovanje grčke dece izbeglica.
• Napisala je biografiju Nikosa Kazancakisa, koji je bio oženjen njenom sestrom Galateom.