Sofija Vembo

Sofija Vembo rođena je kao Sofija Bembu 10. februara 1910. u Kalipoliju (Galipolju), u Istočnoj Trakiji. Porodica se 1912. preselila u Carigrad, a posle razmene stanovništva dvadesetih godina nastanila se najpre u Caricaniju, a zatim u Volosu, gde je otac radio s duvanom. Sama je naučila da svira gitaru. Godine 1933. otputovala je brodom u Solun i pevala u klubu „Astorija“; te jeseni debitovala je u Atini u reviji Παπαγάλος 1933 (Papagaj 1933). Kasnije je scensko ime Vembo uzela za zvanično prezime.

Usledile su ploče za Columbiju, a 1938. igrala je glavnu ulogu u filmu Η προσφυγοπούλα (Devojka izbeglica). Kada je Italija napala Grčku u oktobru 1940, njene rodoljubive i satirične pesme u atinskim revijama podizale su moral vojnika i porodica. Tokom nemačke okupacije uhapsio ju je i saslušao Gestapo. Godine 1942. otišla je u Egipat, pevala grčkim i savezničkim trupama na Bliskom istoku i vratila se u Grčku 1946.

Godine 1949. otvorila je sopstveno Θέατρο Βέμπο (Pozorište Vembo) u atinskom kvartu Metaksurgio. Godine 1957. udala se za tekstopisca i autora revija Mimisa Trajforosa. Od sredine šezdesetih ređe je nastupala. U noći ustanka na Politehnici, u novembru 1973, sakrila je studente u svom stanu blizu Politehnike. Umrla je u Atini 11. marta 1978, a na njenu sahranu došle su hiljade ljudi.

Glas Vembo pristajao je i romantičnim lakim pesmama i brzim, aktuelnim tačkama επιθεώρηση (revije), pozorišne forme sa skečevima i pesmama o dnevnim događajima. Već pre 1940. bila je jedna od vodećih diskografskih pevačica. Ζεχρά (Zehra, 1938), na muziku Mihalisa Sugijula, bila je jedna od njenih ljubavnih pesama. Godine 1940. Mimis Trajforos napisao je nove stihove na tu melodiju, a rezultat, Παιδιά, της Ελλάδος παιδιά (Deco Grčke, deco), postao je najpoznatija pesma rata. Satirične pesme poput Βάζει ο Ντούτσε τη στολή του (Duče oblači uniformu) ismevale su Musolinija.

Na filmu je igrala glavnu ulogu u Η προσφυγοπούλα (1938), pojavila se u filmu Στέλλα (Stela, 1955) Mihalisa Kakojanisa i odigrala dvostruku ulogu u Στουρνάρα 288 (Sturnara 288, 1959). U svom pozorištu postavljala je velike revije. Film ERT-a iz februara 1967. beleži jednu od njih u Pozorištu Vembo, sa sestrama Kaluta i Takisom Milijadisom. U finalu prvog čina ona vodi celu trupu kroz splet svojih hitova, među kojima su Χειμώνας (Zima) i Αθήνα και πάλι Αθήνα (Atina i opet Atina). Arhiv ERT-a pripisuje njenim izvođenjima i to što su učvrstila αρχοντορεμπέτικο, otmeni gradski stil pesme blizak rebetiku.

Pesme Vembo vraćaju se svakog 28. oktobra, kada Grčka obeležava rat iz 1940, a njen život i dalje nadahnjuje predstave kao što je Σοφία Βέμπο – Μια ζωή Ελλάδα (Sofija Vembo – Ceo život Grčka) iz 2024. Solun joj je 28. oktobra 2025. odao počast u zgradi na Bulevaru Nikis, gde je prvi put pevala. Za prvi korak u grčkom otvorite na ert.gr stranicu arhiva ERT-a „Σοφία Βέμπο – 11 Μαρτίου 1978“, koja predstavlja isečak revije iz 1967. Pročitajte spisak naslova pesama i pronađite dve jednostavne reči: χειμώνας (zima) i Αθήνα (Atina). Zatim izgovorite svoju kratku rečenicu: Ακούω το τραγούδι «Χειμώνας» (Slušam pesmu „Zima“). Stranica ERT-a i pesme su na grčkom; rečenica je naš sopstveni primer za vežbu, a ne stih pesme.

• Njeno prezime po rođenju bilo je Bembu; kasnije je scenski oblik Vembo postao njeno zvanično ime.
• Godine 1947, tokom turneje po Sjedinjenim Državama, objavila je autobiografiju u 62 nastavka u grčkom njujorškom dnevniku Εθνικός Κήρυξ (National Herald).
• Posle njene smrti kompozitor Vasilis Cicanis napisao je oproštajni tekst za list Τα Νέα, sećajući se kako ga je njeno pevanje dirnulo dok je bio đak u Trikali.
• Klub u kojem je prvi put pevala u Solunu nalazi se na Λεωφόρος Νίκης, „Bulevaru Pobede“.