Život
Maro Vamvunaki, čije se prezime piše i Vamvunakis, rođena je 1948. u Hanji na Kritu i tamo je provela rano detinjstvo. Još kao dete preselila se s porodicom u Atinu: izdavač navodi da je imala deset godina, druge biografije devet, a u intervjuu iz 2015. setila se da je otišla baš kad je krenula u šesti razred osnovne škole. Njena prva slika Atine, kako je ispričala, bio je dolazak u luku Pirej u zoru. Kasnije je studirala pravo i psihologiju.
Od 1972, jedanaest godina, živela je na Rodosu i radila kao notar. U istom intervjuu iz 2015. nazvala je Rodos domovinom koju je sama izabrala, jer nije mogla da se vrati u Hanju. U intervjuu za Athens Voice 2020. objasnila je da pisanje nikada nije bilo njena profesija: dugo je bila notar, a zatim psiholog, i od tog posla je izdržavala sebe i sina. Danas živi u Atini.
Njena prva knjiga, zbirka priča Ο Αρχάγγελος του καφενείου (Arhanđel iz kafane), izašla je 1978. Od tada je objavila desetine knjiga kod nekoliko atinskih izdavača. Psichogios, danas njen glavni izdavač, navodi dvadeset jedno njeno delo i ističe da su njene knjige prevedene i objavljene u Francuskoj, Nemačkoj, Koreji, Rusiji, Jermeniji i Holandiji.
Dela
Vamvunaki piše pre svega o ljubavi i o tome šta ona čini ljudima: o želji, ljubomori, čekanju, samoći i strahu da budemo povređeni. Njen najpoznatiji roman, Το χρονικό μιας μοιχείας (Hronika jedne preljube), prvi put je izašao 1981. kod izdavača Domos i Psichogios ga i dalje preštampava. Izdavač ga predstavlja nizom pitanja: volimo li ljude ili samo samu ljubav? Volimo li ono što nam drugi daju ili ono što očekujemo da nam daju?
Među ostalim romanima iz njenih prvih decenija su Ντούλια (Dulija, 1984), Η μοναξιά είναι από χώμα (Samoća je od zemlje, 1987) i Οι παλιές αγάπες πάνε στον παράδεισο (Stare ljubavi idu u raj, 1990). U intervjuu iz 2016. izdvojila je Ντούλια kao knjigu koja joj je najbliža i koju ju je najviše bolelo da napiše. Centar za grčki jezik uvrstio je Ντούλια među knjige svog onlajn književnog vodiča kroz Hanju.
Studije psihologije oblikovale su i niz eseja i knjiga o odnosima i nesvesnom. Kasniji romani, poput Η δικηγόρος (Advokatica, 2015) i Γυναίκες της αναμονής (Žene čekanja, 2020), vraćaju se istim pitanjima. Svoj metod opisuje kao impulsivan: ne planira knjigu unapred, već pušta priču i likove da je vode.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Knjige Maro Vamvunaki nalaze se u grčkim knjižarama više od četiri decenije, a mnoge njene rane romane Psichogios je ponovo objavio. Njeno ime se pojavljuje i u književnom vodiču kroz Hanju Centra za grčki jezik, pored pisaca kao što su Maro Duka i Nikos Kazancakis. Za vežbu na grčkom otvorite stranicu izdavača Psichogios o knjizi Το χρονικό μιας μοιχείας i pročitajte pitanja u opisu. Pronađite glagole αγαπάμε (volimo) i περιμένουμε (čekamo, očekujemo). Zatim napišite dve svoje rečenice o nečemu iz svog života: Μου αρέσει… γιατί… (Sviđa mi se… zato što…) i Με φοβίζει… γιατί… (Plaši me… zato što…). Primetite da je u μου αρέσει i με φοβίζει osoba koja oseća izražena zamenicom, μου ili με, a ne kao subjekat.
Da li ste znali?
- Kao dete želela je da postane balerina, ispričala je za LiFO 2009.
- Kaže da nema nikakvu spisateljsku rutinu, jer bi je rutina uznemiravala.
- Od detinjstva sebe naziva σπιτόγατος (kućni tip, doslovno „kućna mačka“).
- Za nju je psihologija, a naročito psihoanaliza, sama po sebi veliki put ka poeziji.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Το χρονικό μιας μοιχείας | Hronika jedne preljube | 1981 |
| Ντούλια | Dulija | 1984 |
| Η μοναξιά είναι από χώμα | Samoća je od zemlje | 1987 |
| Οι παλιές αγάπες πάνε στον παράδεισο | Stare ljubavi idu u raj | 1990 |
| Η δικηγόρος | Advokatica | 2015 |
| Γυναίκες της αναμονής | Žene čekanja | 2020 |
Stih koji vredi zapamtiti
Συνεχώς κάτι γράφω από παιδί, είτε εκδίδεται είτε όχι. Γράφοντας καταλαβαίνω τι μου γίνεται καλύτερα.
Synechós káti gráfo apó paidí, íte ekdídetai íte óchi. Gráfontas katalavéno ti mou gínetai kalýtera.
Od detinjstva stalno nešto pišem, objavljivalo se to ili ne. Pišući, bolje razumem šta mi se dešava.
