Tanasis Papakonstantinu

Tanasis Papakonstantinu rođen je 1959. Njegov muzički svet tesno je povezan s Tirnavosom i tesalijskim predelom ravnica, planina i reka. Prvi album Αγία Νοσταλγία (Sveta nostalgija) pojavio se 1993. Proširena saradnja sa Sokratisom Malamasom na Στην Ανδρομέδα και στη γη (Na Andromedi i na Zemlji, 1995) započela je partnerstvo koje se tokom narednih decenija vraćalo u različitim oblicima. Melina Kana takođe je postala važan glas njegovog ranog rada; u koncertnom tekstu iz 2013. javno je priznao njen doprinos tom prvom stvaralačkom razdoblju.

Βραχνός προφήτης (Promukli prorok, 2000) doneo je nove susrete, uključujući aranžera Babisa Papadopulosa i pevača Janisa Angelakasa. Snimanje se razvijalo oko saradnika i studija Ahos. Za Ο ελάχιστος εαυτός (Minimalno ja, 2011) glavni aranžer bio je Fotis Siotas, a Hristos Megas snimio je i miksovao većinu materijala u Metaksohoriju. Godine 2018. s Malamasom je objavio Με στόμα που γελά (S ustima koja se smeju), snimljen u novom studiju Ahos u Megalovrisu. U februaru 2026. govorio je za Glas Grčke o Tirnavosu i ulozi tog mesta u svojoj muzičkoj mašti.

Papakonstantinu grčku muzičku tradiciju koristi kao materijal za nove spojeve. Lauta i buzuki mogu se susresti s električnom gitarom, klavijaturama i improvizacijom; narodno pamćenje deli prostor s rokom i drugim zvučnim istraživanjima. Pesme zato oblikuju ne samo melodija i reči već i muzičari koji im daju posebnu teksturu. Za Βραχνός προφήτης (Promukli prorok, 2000) Babis Papadopulos uradio je velik deo aranžmana, a Kora Mikaelijan dva. Opisujući postupak, Papakonstantinu kaže da najpre zamišlja odgovarajuće instrumente, pa se obraća izvođačima čiji zvuk može da ostvari tu zamisao.

Saradnja menja i glas ploče. Na Ο ελάχιστος εαυτός (Minimalno ja, 2011) on je glavni pevač, uz gostovanja Fotisa Siotasa i Orfeasa Peridisa. Με στόμα που γελά (S ustima koja se smeju, 2018) daje dvanaest izvođenja Sokratisu Malamasu i jedno Papakonstantinuu. Autorov prateći tekst povezuje smeh s dubinom i smrtnošću, a ne samo s veseljem. Naslov nudi pristupačan gramatički obrazac u zahtevnijem umetničkom svetu: στόμα je usta, γελά znači smeje se ili osmehuje se, a που povezuje imenicu s onim što radi. Cele pesme sadrže bogatiji rečnik i slike.

Papakonstantinuove ploče pozivaju da primetimo i reči i ljude koji im daju zvuk. Otvorite na Soundgazeu najavu albuma Με στόμα που γελά (S ustima koja se smeju) iz 2018. i pročitajte naslov naglas. Nađite που, koje povezuje usta sa smehom ili osmehom. Zatim sastavite dva opisa: ο άνθρωπος που τραγουδά (čovek koji peva) i η παρέα που ακούει (društvo koje sluša). Primetite da που ostaje isto iako se imenice menjaju. Izgovorite obe fraze, zamenite τραγουδά sa γελά i opišite prijatelja. Ovaj mali obrazac odgovara nivou A2; za cele poetske tekstove treba dodatna pomoć.

• Prvi album pojavio se 1993, kako je podsetio u koncertnom tekstu iz 2013.
• Studio Ahos u podacima iz 2011. bio je u Metaksohoriju; tekst iz 2018. navodi novi studio u Megalovrisu.
• Na zajedničkom albumu iz 2018. Malamas peva dvanaest numera, a Papakonstantinu jednu.