Pantelis Vulgaris

Pantelis Vulgaris rođen je u Atini 1940. godine. Studirao je filmsku režiju u školi Stavrakos u Atini, a zatim radio kao asistent režije na mnogim produkcijama, učeći zanat na tuđim snimanjima. Godine 1965. snimio je svoj prvi kratki film, Ο κλέφτης (Lopov), crno-belo delo od osamnaest minuta za koje je napisao i scenario.

Njegov prvi dugometražni film, Το προξενιό της Άννας (Prosidba Ane), izašao je 1972. godine, za vreme vojne diktature, i osvojio nekoliko nagrada na festivalu u Solunu te godine. Napisi o kasnijoj retrospektivi podsećaju da ga je diktatura tada poslala u izgnanstvo. Marija Komninu, predsednica Grčke kinoteke, opisala ga je kao jedan od glavnih glasova novog talasa grčkog filma koji se razvio tih godina.

Pored dugometražnih filmova, Vulgaris je snimao dokumentarce za grčku televiziju i režirao u pozorištu. Nekoliko njegovih najpoznatijih filmova napisano je sa spisateljicom Joanom Karistijani, njegovom saputnicom u životu i radu. Dugo je vezan za ostrvo Andros, gde je snimio Malu Englesku, i bio je umetnički direktor Međunarodnog festivala na Androsu. Godine 1995. Muzej moderne umetnosti u Njujorku predstavio je retrospektivu njegovih filmova.

Prosidba Ane prati Anu, kućnu pomoćnicu koja živi kod sitnoburžoaske atinske porodice. Trebalo bi da se uda za Kozmasa, čoveka iz svog rodnog sela, i njih dvoje provode zajedno jednu nedelju. Poslodavci, koji ne žele da izgube njen rad, menjaju mišljenje i pritiskaju je da ostane, a ona se vraća svom skučenom životu. Grčka kinoteka opisuje film kao studiju moći i potčinjavanja u gradu ranih sedamdesetih godina.

Πέτρινα χρόνια (Kamene godine, 1985) priča priču o mladom paru levičarskih aktivista od 1954. do pada diktature 1974. godine: godine skrivanja, hapšenja i zatvora. Film je dobio nagradu za režiju na festivalu u Solunu. Νύφες (Neveste, 2004), po scenariju Karistijani, prati brod sa grčkim nevestama koje putuju u Ameriku 1922. godine. Μικρά Αγγλία (Mala Engleska, 2013), po romanu Karistijani, dešava se među pomorskim porodicama Androsa tridesetih godina i prati dve sestre, Orsu i Mosču. Na festivalu u Šangaju 2014. godine osvojio je Zlatne pehare za najbolji film, najbolju režiju i najbolju glumicu, Pinelopi Tsiliku. Το τελευταίο σημείωμα (Poslednja poruka, 2017) vraća se okupaciji: logoru Haidari pre streljanja 200 zatvorenika 1. maja 1944. U svim tim filmovima Vulgaris povezuje velike istorijske događaje sa izborima običnih ljudi.

U decembru 2022. Grčka kinoteka u Atini predstavila je retrospektivu dvanaest njegovih dugometražnih i četiri kratka filma, organizovanu sa Filmskim festivalom u Solunu i njegovim muzejom filma. Mala Engleska bila je zvanični grčki kandidat za Oskara za najbolji film na stranom jeziku i osvojila je šest nagrada Grčke filmske akademije, među njima i za najbolji film. Kao prvi korak, pogledajte zvanični trejler Male Engleske, filma na grčkom, i zapišite tri stvari koje vidite: kuću, ulicu, more. Zatim ih opišite redom grčkim sa ove stranice: Πρώτα βλέπω το λιμάνι (Prvo vidim luku), Μετά περπατώ στον δρόμο (Zatim hodam ulicom). Ovo su naše sopstvene rečenice za vežbu, a ne replike iz filma.

• Pre nego što je počeo da režira, radio je kao asistent režije na mnogim filmovima.
• Muzej moderne umetnosti u Njujorku posvetio je njegovim filmovima retrospektivu 1995. godine.
• Na nagradama Grčke filmske akademije 2014. nije bio kandidat za režiju, što često čini kako bi pažnju dobili noviji reditelji.
• Naslov Poslednja poruka odnosi se na poslednje pismo koje je Napoleon Sukadzidis ostavio Hari Ljudaki 1944. godine.