Melina Merkuri

Marija Amalija Merkuri rođena je u Atini 18. oktobra 1920. u političkoj porodici: njen deda Spiridon Merkuris bio je dugo godina gradonačelnik Atine, a otac Stamatis poslanik i ministar. Studirala je na dramskoj školi Nacionalnog pozorišta i debitovala na sceni četrdesetih godina, igrajući u Atini u delima Tenesija Vilijamsa i drugih pod rediteljem Karolosom Kunom. Njen prvi film, Στέλλα (Stela, 1955) Mihalisa Kakojanisa, odveo ju je na festival u Kanu, gde je upoznala američkog reditelja Žila Dasena, koji je postao njen partner, a 1966. i suprug.

Sa Dasenom je snimila Ποτέ την Κυριακή (Nikad nedeljom, 1960), koji joj je doneo nagradu za najbolju glumicu u Kanu i nominaciju za Oskara, a kasnije Phaedra (Fedra, 1962) i Topkapi (1964). Bila je međunarodna zvezda koja je živela između Atine, Pariza i Njujorka kada su pukovnici u aprilu 1967. preuzeli vlast u Grčkoj. Merkuri, tada u inostranstvu, postala je najglasniji glas protiv diktature, držeći koncerte i dajući intervjue širom Evrope i Amerike. Hunta joj je oduzela grčko državljanstvo; njen odgovor, da je rođena kao Grkinja i da će umreti kao Grkinja, postao je čuven.

Vratila se u Grčku 1974, pristupila PASOK-u Andreasa Papandreua i 1977. izabrana je u parlament iz Pireja. Od 1981. do 1989. i ponovo od 1993. bila je ministarka kulture, prva žena na tom položaju. Umrla je od raka pluća u Njujorku 6. marta 1994, a njena sahrana u Atini, uz počasti koje pripadaju premijeru, izvela je na ulice ogromne mase ljudi.

Kao glumica, Merkuri je imala pre svega krupno, toplo, promuklo prisustvo, a ne istančanu tehniku. U filmu Στέλλα ona je pevačica u taverni na Plaki koja odbija da se uda za čoveka koji je voli, i film se završava tragedijom; pesme Manosa Hadzidakisa, među njima «Αγάπη που 'γινες δίκοπο μαχαίρι» (Ljubavi, postala si nož sa dve oštrice), učinile su film grčkim klasikom. U Ποτέ την Κυριακή igra Iliju, veselu prostitutku iz Pireja koju američki naučnik pokušava da obrazuje; film je bio svetski hit, a njegova pesma «Τα παιδιά του Πειραιά» (Deca Pireja), ponovo Hadzidakisova, osvojila je Oskara za najbolju originalnu pesmu, prva grčka pesma kojoj je to pošlo za rukom. Snimala je i albume na grčkom, francuskom i engleskom, među njima «Χάρτινο το φεγγαράκι» (Papirni mesec), koju je prvi put otpevala na sceni 1949.

Njen politički rad imao je iste razmere. Kao ministarka kulture pokrenula je kampanju za povratak mermera Partenona, koji se od početka devetnaestog veka nalaze u Britanskom muzeju, tvrdeći u čuvenoj debati u Oksfordskoj uniji 1986. da skulpture nisu ukras, već duša jednog naroda. Predložila je ideju Evropskog grada kulture, svake godine drugi grad koji slavi svoje nasleđe; Atina je bila prva 1985, a program, danas Evropska prestonica kulture, i dalje traje. Zalagala se i za objedinjavanje arheoloških nalazišta Atine i za novi Muzej Akropolja, a oba su završena posle njene smrti.

Muzej Akropolja, otvoren 2009. u podnožju Akropolja, zgrada je koju je tražila, sa praznim prostorom koji čeka mermere; njena bista stoji na početku pešačke ulice Dionisiu Areopagitu koja vodi do njega. Fondacija Melina Merkuri čuva njenu arhivu, a Kulturni centar Melina Merkuri u Tisiju priređuje izložbe. Mnogi grčki gradovi imaju ulicu ili trg sa njenim imenom, a međunarodna nagrada UNESKO-a i Grčke za kulturne predele nosi njeno ime. Onaj ko uči grčki trebalo bi da pogleda Ποτέ την Κυριακή, posluša «Τα παιδιά του Πειραιά», sa lakim refrenom koji se ponavlja, i «Χάρτινο το φεγγαράκι», i poseti Muzej Akropolja, gde se njena borba vodi i danas. Njena rečenica o tome da je rođena kao Grkinja i da će umreti kao Grkinja i dalje se navodi kad god Grci govore o identitetu i izgnanstvu.

• «Τα παιδιά του Πειραιά» osvojila je Oskara za najbolju originalnu pesmu 1961, kao jedina pesma na grčkom jeziku ikada.
• Nagradu za najbolju glumicu u Kanu 1960. podelila je sa Žanom Moro i za istu ulogu bila je nominovana za Oskara.
• Hunta joj je 1967. oduzela državljanstvo; odgovorila je da je rođena kao Grkinja i da će umreti kao Grkinja, dok se ministar koji je potpisao naredbu rodio kao fašista i umreće kao fašista.
• Atina je 1985. bila prvi Evropski grad kulture zato što je Merkuri, kao ministarka, smislila tu ideju.