Konstantinos Volanakis

Volanakis je rođen 1837. u Iraklionu na Kritu, koji je tada još bio pod osmanskom vlašću. Kao mladić otišao je u Trst, živu austrijsku luku u kojoj su mnogi grčki trgovci imali svoje kancelarije, i od 1856. radio je tamo kao knjigovođa u trgovačkoj kući šećera svog zeta Afentulisa. Crtao je brodove i luke čak i po marginama poslovnih knjiga, a 1860. Afentulis mu je platio odlazak u Minhen, tada glavnu školu grčkih slikara, da studira na Akademiji likovnih umetnosti, verovatno kod Karla fon Pilotija.

U Minhenu je izabrao temu svog života: more. Ime je stekao velikom slikom pomorske bitke kod Visa (Lisa, 1866), vođene na Jadranu između Austrije i Italije, koja je pobedila na konkursu što ga je raspisao austrijski car; slika se danas nalazi u Muzeju likovnih umetnosti u Budimpešti. Ostao je mnogo godina u Nemačkoj, šaljući slike na izložbe i polako gradeći ugled slikara brodova.

Godine 1883. vratio se u Grčku i nastanio u Pireju, luci Atine, gde je svakog dana mogao da posmatra brodove. Od 1883. do 1903. predavao je na Školi likovnih umetnosti u Atini, i mnogi mlađi slikari naučili su od njega marinu. Bio je poštovan, ali nikada bogat, i morao je da prodaje mnogo malih slika da bi živeo. Umro je u Pireju 29. juna 1907, a na njegovu sahranu došla je samo šačica ljudi.

Volanakis pripada Minhenskoj školi (Σχολή του Μονάχου), grupi grčkih slikara devetnaestog veka školovanih u Bavarskoj, zajedno sa Nikolaosom Gizisom, Nikiforosom Litrasom i Georgiosom Jakovidisom. Njegove kolege slikale su seoske prizore, portrete i alegorije; Volanakis je slikao vodu. On je prvi grčki umetnik za koga je samo more, njegova boja, njegova svetlost i njegova raspoloženja, glavna tema.

Njegovo delo ima dve strane. Na jednoj su velike istorijske scene: pomorske bitke poput Salaminske, naslikane za grčku državu, i epizode iz 1821. koje zna svako grčko dete, kao što je paljenje turske fregate grčkim branderom (1882). To su velika, dramatična platna puna dima, plamena i slomljenih jarbola. Na drugoj strani, i danas omiljenije, jesu mirne slike: jedrilice koje čekaju vetar, luka Pireja u zalazak sunca, ribari koji izvlače mreže, brodovi usidreni u zlatnoj večernjoj svetlosti. Ovde je crtež precizan, jer je poznavao svako uže na brodu, ali prava tema je svetlost na vodi.

Naslikao je stotine takvih slika, mnoge od njih male, i one su grčku marinu učinile posebnim žanrom. Njegov mlađi savremenik Joanis Altamuras, a kasnije Vasilios Hadzis, takođe su grčko more učinili svojom temom, i zajedno čine prvu generaciju grčkih marinista.

Najbolje mesto da upoznate Volanakisa je Narodna galerija (Εθνική Πινακοθήκη) u Atini, koja ima veliku grupu njegovih slika, među njima mirne prizore luka kao što je luka Volosa (1875); Pomorski muzej u Pireju ima njegovu sliku sa branderom iz 1882. Druge pripadaju grčkim javnim i privatnim zbirkama i redovno se pojavljuju na aukcijama, gde su njegove marine među najtraženijim grčkim slikama devetnaestog veka. Njegove pomorske bitke ilustruju grčke školske udžbenike i korice knjiga o Revoluciji, a ulice u nekoliko grčkih gradova nose njegovo ime, Οδός Βολανάκη (Ulica Volanakisa). Kada Grci gledaju sliku jedrenjaka na blistavom moru, reč koja im često padne na pamet jednostavno je «Βολανάκης» (Volanakis).

• Otkrio je svoj talenat dok je radio kao službenik u Trstu, crtajući brodove u slobodno vreme.
• Ime je stekao slikom pomorske bitke između Austrije i Italije, a ne grčke.
• Bio je jedan od prvih grčkih slikara koji su more učinili svojom jedinom velikom temom.
• Živeo je u Pireju da bi svakog dana mogao da gleda brodove u luci.