Život
Lukija Drulija rođena je 1931. godine. Studirala je istoriju na Univerzitetu u Atini, a zatim doktorirala na Sorboni u Parizu. Poticala je iz stare fanariotske porodice, Grka iz Carigrada koji su mnogo generacija služili Grčkoj, ali to nikada nije isticala.
Od prvih godina radila je u Centru za novogrčka istraživanja Nacionalne helenske fondacije za istraživanja (Εθνικό Ίδρυμα Ερευνών, EIE) u Atini i blisko sarađivala s istoričarem K. T. Dimarasom, osnivačem novogrčkih studija. Od 1969. do 1977. bila je generalna sekretarka grupe za proučavanje grčkog prosvetiteljstva, a od 1969. do 1986. članica redakcije njenog časopisa Ο Ερανιστής (Sakupljač). Vodila je Centar od 1981. do 1996. i služila Fondaciji ukupno 36 godina, postavši počasna direktorka istraživanja.
Rad ju je vodio i van Grčke. Od 1987. do 1996. predstavljala je Fondaciju u odboru za humanističke nauke Evropske naučne fondacije u Strazburu, a bila je i u nadzornim savetima Opšteg državnog arhiva i Narodne biblioteke Grčke. Umrla je u julu 2019. Ministarka kulture Lina Mendoni opisala ju je kao naučnicu međunarodnog ugleda, duboko posvećenu humanističkim naukama.
Dela
Drulijina istraživanja pratila su kako su Grci čitali, učili i raspravljali od grčkog prosvetiteljstva 18. veka do 19. veka: škole, knjige, biblioteke, putopise i novine. Njena prva velika knjiga, Philhellénisme (1974), napisana na francuskom, jeste bibliografija dela nadahnutih Grčkim ratom za nezavisnost 1821–1833: pesama, pozorišnih komada, pamfleta i drugih izdanja pristalica grčke stvari u mnogim zemljama i na mnogim jezicima. Postala je standardni priručnik, a prerađeno izdanje koje je 2017. pripremila Aleksandra Sfini naraslo je na 3172 jedinice.
Njen najveći projekat bila je Εγκυκλοπαίδεια Ελληνικού Τύπου 1784–1974 (Enciklopedija grčke štampe 1784–1974), koju je uredila sa Đulom Kucopanagu i objavila 2008. Četiri toma, 2421 strana od oko 340 autora, opisuju grčke novine i časopise, novinare i izdavače. Priča počinje prvim grčkim novinama u Beču krajem 18. veka i završava se 1974, prekretnicom za grčku dnevnu štampu. Delo obuhvata novine iz grčke države, sa Kipra i iz grčkih zajednica u inostranstvu, među njima i dvojezične. Uredila je i zbornik o istoriji i geografiji Trakije, koji je Fondacija objavila oko 2000. godine.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Enciklopedija ostaje polazna tačka za svakoga ko proučava grčke novine ili časopis, a Philhellénisme i danas koriste istoričari 1821. godine. Godine 2018. njena lična biblioteka, oko 10.000 jedinica (Ministarstvo kulture govorilo je o više od 13.000 tomova), prešla je u Fondaciju Ekaterini Laskaridi, gde služi istraživanjima grčkog prosvetiteljstva, 1821. godine, filhelenizma, putopisne književnosti i istorije grčke knjige i štampe. Časopis Ο Ερανιστής posvetio je 2021. njenoj uspomeni svoj 30. broj.
Probajte: otvorite staru naslovnu stranu u digitalizovanoj zbirci novina Narodne biblioteke Grčke, na primer atinskog dnevnika Εμπρός (Napred). Pronađite tri stvari i izgovorite ih naglas na grčkom: ο τίτλος (naslov), ο τόπος (mesto) i η ημερομηνία (datum).
Da li ste znali?
- Četiri toma enciklopedije zajedno teže oko 8 kilograma.
- Odrednice prate grčki azbučni red, od Α u prvom tomu do Ω u četvrtom.
- Od 1989. do 1996. koordinirala je grčko učešće u Uneskovom programu Putevi svile, putevi dijaloga.
- Njena knjiga o filhelenizmu obogaćena je sa 1087 novih naslova između prvog izdanja iz 1974. i drugog iz 2017.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ο Ερανιστής | Sakupljač — časopis; članica redakcije 1969–1986 | 1969 |
| Philhellénisme | Filhelenizam: dela nadahnuta Grčkim ratom za nezavisnost, 1821–1833 — bibliografija na francuskom | 1974 |
| Θράκη: ιστορικές και γεωγραφικές προσεγγίσεις | Trakija: istorijski i geografski pristupi — zbornik koji je uredila | 2000 |
| Εγκυκλοπαίδεια Ελληνικού Τύπου 1784–1974 | Enciklopedija grčke štampe 1784–1974 — četiri toma, sa Đulom Kucopanagu | 2008 |
| Philhellénisme | Filhelenizam — ista bibliografija, drugo prošireno izdanje, priredila Aleksandra Sfini | 2017 |
| Βιβλιοθήκη Λουκίας Δρούλια | Biblioteka Lukije Drulije — njena zbirka, danas u Fondaciji Ekaterini Laskaridi | 2018 |
Stih koji vredi zapamtiti
Μία σπουδαία γυναίκα, επιστήμων διεθνούς κύρους.
Mía spoudaía gynaíka, epistímon diethnoús kýrous.
Velika žena, naučnica međunarodnog ugleda.
