Meri Hronopulu

Meri Hronopulu, čije se ime piše i Mairi Chronopoulou ili Hronopoulou, rođena je u Atini 16. jula 1933. i tamo je odrasla. Prema Finos Filmu, njeni roditelji nisu bili oduševljeni idejom da postane glumica. Kao članica Liceja Grkinja učestvovala je na audicijama reditelja Dimitrisa Rondirisa, a 1953. Narodno pozorište ju je angažovalo kao članicu hora u svojim postavkama antičkih tragedija. Finos Film ističe da je zanat naučila na sceni, a ne u glumačkoj školi; posle ispita državna komisija joj je kao izuzetnom talentu dala dozvolu da radi kao glumica.

Dok je još bila nova u Narodnom pozorištu, pojavila se u nemoj ulozi u komediji Finos Filma Χαρούμενο ξεκίνημα (Veseo početak, 1954) Dinosa Dimopulosa. Zvanični pozorišni debi imala je u sezoni 1957–58 u pozorištu Akropol, u komediji Alekosa Sakelariosa i Hristosa Janakopulosa, pored velike glumice Kiveli. Kasnije je pričala da je shvatila da je dobra glumica 1961–62, kada je publika oduševljeno pozdravljala njen dugi monolog u pozorišnoj verziji Κόκκινα φανάρια (Crveni fenjeri) u režiji Aleksisa Damianosa.

Od kraja 1960-ih do početka 1980-ih često je vodila pozorišne trupe zajedno sa zvezdama kao što su Lambros Konstantaras i Kostas Vucas. Igrala je u grčkim komedijama i u popularnim komadima pisaca kao što su Nil Sajmon i Somerset Mom. Umrla je u Atini 6. oktobra 2023, u 90. godini, posle pada kod kuće.

Od 1963. Hronopulu je igrala glavne uloge u dugom nizu društvenih drama, najčešće kao elegantna dama ili fatalna žena, uz glavne glumce tog vremena, među kojima su Nikos Kurkulos i Alekos Aleksandrakis. Film Vasilisa Georgijadisa Τα κόκκινα φανάρια (Crveni fenjeri, 1963) bio je grčki kandidat za Oskara i jedan od pet nominovanih za najbolji film na stranom jeziku. Za Finos Film snimila je drame kao što su Χωρίς ταυτότητα (Bez identiteta, 1963) i Πολύ αργά για δάκρυα (Prekasno za suze, 1968) Janisa Dalijanidisa, kao i Η λεωφόρος του μίσους (Bulevar mržnje, 1968) i Ορατότης μηδέν (Vidljivost nula, 1970) Nikosa Foskolosa.

Između tih drama igrala je glavne uloge u tri Dalijanidisova mjuzikla za Finos Film: Οι θαλασσιές οι χάντρες (Morskoplave perle, 1967), Μια κυρία στα μπουζούκια (Dama u buzukiji, 1968) i Γοργόνες και μάγκες (Sirene i mangupi, 1968). U filmu Dama u buzukiji otpevala je i dve čuvene filmske pesme uz muziku Mimisa Plesasa: Είμαι γυναίκα του γλεντιού (Ja sam žena koja voli provod) i Του αγοριού απέναντι (Momku preko puta). Od kraja 1970-ih snimala je manje filmova, ali je radila sa Teom Angelopulosom u filmovima Οι κυνηγοί (Lovci, 1977) i Ταξίδι στα Κύθηρα (Putovanje na Kiteru, 1984). Za film Τα παιδιά της χελιδόνας (Deca laste, 1987) Kostasa Vretakosa dobila je nagradu za najbolju glumicu na Festivalu grčkog filma u Solunu.

Finos Film ima stranicu umetnice posvećenu Hronopulu, sa njenim datumima, nekoliko njenih izreka i spiskom njenih šesnaest Finos filmova, i naziva je jednom od najpopularnijih grčkih glumica sve do smrti. Grčka filmska akademija joj je 2021. dodelila počasnu nagradu Iris za doprinos grčkom filmu. U novembru 2023. Međunarodni filmski festival u Solunu organizovao je posebnu projekciju u njeno sećanje. Za zadatak na grčkom otvorite spisak filmova na njenoj stranici Finos Filma i izaberite tri naslova. Pronađite član na početku svakog naslova: η u Η λεωφόρος του μίσους (Bulevar mržnje), οι u Οι θαλασσιές οι χάντρες (Morskoplave perle), το u Το παρελθόν μιας γυναίκας (Prošlost jedne žene). Zatim izgovorite rečenicu sa Μου αρέσει η ταινία… (Sviđa mi se film…).

• Njeno prvo pojavljivanje na filmu, 1954, bila je nema uloga: nije imala nijednu repliku.
• Prema Finos Filmu, nikada nije pohađala glumačku školu; dozvolu za glumu dobila je kao izuzetan talenat.
• U filmu Dama u buzukiji otpevala je dve pesme Mimisa Plesasa koje su u Grčkoj i danas veoma poznate.
• Primajući počasnu nagradu 2021, našalila se da je aplauz za njenu hrabrost da se posle 25 godina, sa štapom, popne na scenu.