Život
Lena Kicopulu (Kitsopoulou) rođena je u Atini 1971, prema njenom izdavaču Metaixmio i grčkoj bazi podataka o knjigama Biblionet; jedan francuski pozorišni program navodi 1976. Školovala se za glumicu u dramskoj školi Umetničkog pozorišta Karolos Kun (Θέατρο Τέχνης) i diplomirala 1994. Zatim je igrala u klasičnim i savremenim komadima i u filmovima. Godine 1997. dobila je nagradu za najbolju glumicu na Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu za film Dimitrisa Atanitisa No Sympathy for the Devil.
Pisanje joj je ubrzo postalo podjednako važno kao gluma. Godine 2006. izdavačka kuća Kedros objavila je njenu prvu zbirku priča, Νυχτερίδες (Slepi miševi), koja je dobila nagradu za prvenac časopisa Διαβάζω (Čitam). Od tada radi uglavnom kao spisateljica i rediteljka. Piše i za novine i objavljuje priče u antologijama, kao što je zbirka iz 2013. o grčkoj ekonomskoj krizi.
Njeni komadi prevedeni su na engleski, francuski, nemački, španski i poljski i izvođeni su u Londonu i Berlinu, kao i u Grčkoj. Nastupa i kao pevačica. Njena zbirka priča iz 2015. Το μάτι του ψαριού (Riblje oko) ušla je 2016. u uži izbor za grčku Državnu nagradu za pripovetku i novelu. Živi i radi u Atini.
Dela
Priče Lene Kicopulu su kratke i direktne. Νυχτερίδες i kasnije zbirke Μεγάλοι δρόμοι (Veliki putevi, Metaixmio, 2010) i Το μάτι του ψαριού prikazuju obične ljude koji kao da žive među nama, ali se suočavaju sa gubitkom, razočaranjem i smrću. Kritičari ističu njene isprekidane rečenice i nadrealne, ponekad mračne crte. Dve priče iz zbirke Μεγάλοι δρόμοι prenete su na scenu.
Njen najpoznatiji pozorišni tekst nastao je kao novela. Μ.Α.Ι.Ρ.Ο.Υ.Λ.Α. (Kedros, 2009) govori o ženi od 37 godina koja odlučuje da promeni život, ili bolje reći svet. Svako slovo naslova počinje jednu reč njene gorke, komične „životne filozofije“. Godine 2009. Nacionalno pozorište Grčke postavilo je tekst kao monolog u režiji Kicopulu i Marije Protopape, koja je igrala ženu; 2011. predstava je gostovala u milanskom Piccolo Teatro. Na sceni žena govori publici, sebi i svemu oko sebe, u bujici gorko-slatkih, sarkastičnih i smešnih reči.
Njeni komadi često polaze od grčke istorije i mita. Αθανάσιος Διάκος – Η επιστροφή (Atanasios Diakos – Povratak, Atinski festival, 2012) nosi u naslovu ime junaka iz 1821. Aoustras or the Hardness (Nacionalno pozorište, 2011) i Little Red Riding Hood – The First Blood (Kulturni centar Onasis, 2014) krenuli su drugim putevima. U julu 2023. njena postavka Aristofanovih Σφήκες (Ose) u antičkom pozorištu u Epidauru oštro je podelila kritiku.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Tekstovi Lene Kicopulu i dalje su na grčkim scenama i policama. Godine 2021. Μ.Α.Ι.Ρ.Ο.Υ.Λ.Α. se vratila u Atinu, u pozorište Zina, u režiji Dimitre Dermicaki, sa Kiti Paitazoglu u ulozi, a 2025. Metaixmio je ponovo objavio Νυχτερίδες i Μ.Α.Ι.Ρ.Ο.Υ.Λ.Α. Digitalna arhiva Nacionalnog pozorišta čuva fotografije, programe i novinske isečke o predstavi iz 2009. Za zadatak na grčkom otvorite taj arhivski zapis i pročitajte naslov slovo po slovo. Ceo monolog je književnost za odrasle, a ne štivo za A1, pa pozajmite samo njegovu formu: jedna osoba govori publici. Napišite sopstveni monolog u tri reda: Είμαι η Μαρία (Ja sam Marija). Μένω στην Αθήνα (Živim u Atini). Μιλάω για τη ζωή μου (Govorim o svom životu). Zatim ga pročitajte naglas.
Da li ste znali?
- Još pre prve knjige, 1997. je dobila nagradu za najbolju glumicu na filmskom festivalu u Solunu.
- Naslov Μ.Α.Ι.Ρ.Ο.Υ.Λ.Α. liči na žensko ime, Μαιρούλα, ali svako veliko slovo označava posebnu reč.
- U martu 2011. predstava Μ.Α.Ι.Ρ.Ο.Υ.Λ.Α. Nacionalnog pozorišta izvedena je u milanskom Piccolo Teatro.
- Njen komad o Atanasiosu Diakosu osvojio je 2013. Međunarodnu autorsku nagradu Hajdelberškog Stückemarkta u Nemačkoj.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Νυχτερίδες | Slepi miševi (priče) | 2006 |
| Μ.Α.Ι.Ρ.Ο.Υ.Λ.Α. | M.A.I.R.U.L.A. (novela i monolog) | 2009 |
| Μεγάλοι δρόμοι | Veliki putevi (priče) | 2010 |
| Αθανάσιος Διάκος – Η επιστροφή | Atanasios Diakos – Povratak (drama) | 2012 |
| Το μάτι του ψαριού | Riblje oko (priče) | 2015 |
Stih koji vredi zapamtiti
Αυτός ο μονόλογος είναι οι σκέψεις ενός καθημερινού ανθρώπου που βαδίζει αναπόφευκτα όλο και πιο κοντά στον θάνατο
Aftós o monólogos íne i sképsis enós kathimerinoú anthrópou pou vadízi anapófefkta ólo ke pio kontá ston thánato
Ovaj monolog su misli jednog običnog čoveka koji neizbežno korača sve bliže smrti
