Nena Venecanu

Nena Venecanu (latinicom i Nena Venetsanou ili Nena Benetsanou) rođena je u Atini 1955. godine. Klavir i teoriju muzike počela je da uči kod Hari Kladaki, a nastavila je na Helenskom konzervatorijumu u Atini i u Ermupolisu na ostrvu Siros. Od 1973. do 1977. živela je u Francuskoj, gde je studirala arheologiju i istoriju umetnosti na Univerzitetu Franš-Konte i uzimala časove pevanja u Parizu kod Irme Kolasi.

Po povratku u Atinu krajem sedamdesetih priključila se ženskom pokretu. U intervjuu iz 2025. setila se da je oko 1976–77. s pesnikinjom Beti Komninu napisala pet ili šest pesama u feminističkim grupama, a neke su ušle na njen prvi album. Osvojila je i prvu nagradu na televizijskom takmičenju mladih talenata ERT-a i počela da radi s Manosom Hadžidakisom; jedna koncertna biografija procenjuje njihovu saradnju na petnaest godina, uključujući njegova dela Μυθολογία (Mitologija) i Οι μπαλάντες της οδού Αθηνάς (Balade iz ulice Atinas).

Njen debitantski album izašao je 1980. uz podršku Alekosa Pacifasa i spojio je pet francuskih pesama Pola Elijara s njenom muzikom i šest grčkih pesama; neke biografije snimanje datiraju u 1979. S kompozitorom Nikosom Mamangakisom radila je na delima Οδύσσεια (Odiseja), Ερωτόκριτος (Erotokritos) i na narodnim pesmama Lorke. Sedam godina sarađivala je i s Théâtre de la Méditerranée u Tulonu, u više od 250 predstava, i gostovala u Francuskoj, Švajcarskoj, Belgiji, Engleskoj, Skandinaviji, Mađarskoj, Italiji i Španiji.

Venecanu je istovremeno kompozitorka i interpretatorka, a poezija je nit koja prolazi kroz ceo njen rad. U intervjuu iz 2026. rekla je da je upravo poezija, pesnički jezik, ono što je povezuje s grčkim identitetom. Njene pesme komponovane su na stihove grčkih pesnika kao što su Beti Komninu, Odiseas Elitis i Viktorija Teodoru; francuskih i italijanskih pesnika kao što su Mišel Degi, Pol Elijar i Gaspara Stampa; i pesnikinja s nemačkog govornog područja kao što su Neli Zaks i Roze Auslender, u grčkom prevodu.

Nekoliko njenih albuma izgrađeno je oko jedne ideje. Sappho de Mytilène (1991), snimljen s Anželik Jonatos, donosi pesme Sapfo u novogrčkim verzijama Elitisa; za svoje pevanje dobila je nagradu Akademije Šarl Kro u Francuskoj. Πόλεις του Νότου (Gradovi Juga, 1993) ima tekstove Komninu, čije se reči pojavljuju i na albumu Καφέ Γκρέκο (Kafe Greko, 2003). Αγήρων ήχος θεάτρου (Nestareći zvuk pozorišta, 1997) okuplja njenu muziku za predstave kao što su Τρωάδες (Trojanke) Euripida. Snimila je i albume s pesmama Hadžidakisa (1998) i Mikisa Teodorakisa (2000) i pevala u filmovima kao što je Ήσυχες μέρες του Αυγούστου (Tihi avgustovski dani) Pantelisa Vulgarisa, s muzikom Hadžidakisa.

Venecanu i dalje stvara nove programe zasnovane na poeziji. Godine 2015. osmislila je koncert 1000 + 1 Πόλεις (1000 + 1 grad) za Festival Atine i Epidaura, a 2025. predstavila je u Atini Σκληρές βιολέτες (Tvrde ljubičice), na stihove pesnikinja s nemačkog govornog područja i grčkih pesnikinja. Francuska ju je proglasila vitezom Reda umetnosti i književnosti, a u aprilu 2026. pozvana je da održi onlajn predavanje u Mahindra Humanities Center na Harvardu.

Za one koji uče: pronađite grčke podatke o autorima albuma ili program koncerta za Πόλεις του Νότου (Gradovi Juga). Potražite dve reči: μουσική (muzika) i ποίηση ili στίχοι (poezija, tekst). Zatim napišite tri kratke rečenice na grčkom: Η ποιήτρια γράφει το ποίημα (Pesnikinja piše pesmu). Η Νένα γράφει τη μουσική (Nena piše muziku). Η Νένα τραγουδά (Nena peva).

• Njen prvi album govori dva jezika: pet pesama Pola Elijara otpevanih na francuskom i šest pesama na grčkom.
• Na univerzitetu je studirala arheologiju i istoriju umetnosti, a ne muziku.
• S Orkestrom savremene muzike ERT-a, pod upravom Mikisa Teodorakisa, pevala je njegove cikluse Μαουτχάουζεν (Mauthauzen) i Μικρές Κυκλάδες (Male Kiklade).
• Bila je osnivačica i prva predsednica udruženja posvećenog pesniku Jorgosu Sarantarisu i napisala je muziku za album njegovih pesama koje čita glumica Eva Kotamanidu.