Život
Irena Papas rođena je kao Eirini Lelekou 3. septembra 1926. u Hiliomodiju, selu kod Korinta, u porodici učitelja. Kao devojka preselila se u Atinu i studirala na dramskoj školi Narodnog pozorišta, a karijeru je počela četrdesetih godina u revijama, u pozorištu i u malim filmskim ulogama. Svet će je upoznati kao Papas, sa jednim ili dva p, zavisno od zemlje.
Pedesetih godina radila je u Italiji, a zatim u Holivudu, gde se pojavila u vesternu Tribute to a Bad Man (1956). Proboj u Grčkoj došao je sa filmom Αντιγόνη (Antigona, 1961) u režiji Jorgosa Cavelasa, a pre svega sa Mihalisom Kakojanisom (Κακογιάννης), koji joj je dao ulogu u filmu Ηλέκτρα (Elektra, 1962). Od tada se kretala između Grčke, Italije, Francuske i Sjedinjenih Država, glumeći na grčkom, italijanskom, engleskom i francuskom.
Tokom vojne diktature 1967–1974. živela je u inostranstvu i otvoreno istupala protiv hunte. U kasnijim decenijama često se vraćala antičkoj drami na sceni, između ostalog u pozorištu u Epidauru i u predstavama u inostranstvu, a snimala je i muziku, najpoznatije sa kompozitorom Vangelisom. Poslednje godine provela je u Grčkoj, umrla je 14. septembra 2022. u 96. godini i sahranjena u rodnom selu Hiliomodiju.
Dela
Papas se pamti pre svega po trilogiji filmova po Euripidu koju je snimila sa Kakojanisom. U filmu Ηλέκτρα (Elektra, 1962) ona je kći koja čeka da njen brat Orest osveti oca; film je bio nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku. U filmu Trojanke (1971) igrala je Jelenu Trojansku uz Katarinu Hepbern, a u filmu Ιφιγένεια (Ifigenija, 1977) bila je Klitemnestra, majka čija se kći žrtvuje da bi grčka flota mogla da isplovi. Zajedno sa Cavelasovom Antigonom, ovi filmovi su odneli Sofokla i Euripida u bioskope širom sveta.
Bila je jednako vidljiva i u međunarodnom filmu. U filmu Topovi sa Navarona (1961) igrala je grčku borkinju pokreta otpora; u filmu Grk Zorba (1964) bila je mlada udovica iz sela, nema, tragična figura; u filmu Z (1969) Koste-Gavrasa bila je udovica ubijenog političara. Njen stil bio je suprotnost glamuru: malo gestova, ukočen pogled, nizak, ozbiljan glas, glumac kao maska antičke tragedije. U muzici je pevala na Vangelisovim albumima Odes (1979) i Rapsodies (1986), verzije grčkih narodnih pesama i vizantijskih himni, svojim dubokim, nenakićenim glasom.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Najlakši način da upoznate Irenu Papas jeste da pogledate Kakojanisovu Elektru sa titlovima: na grčkom je, kratka je, a njeno lice nosi celu priču. Zatim poslušajte Odes sa Vangelisom i pokušajte da pratite reči narodnih pesama. Kada je umrla 2022, grčke novine nazvale su je poslednjom velikom tragetkinjom grčkog filma, a njeni filmovi ponovo su prikazivani na televiziji i festivalima. U Grčkoj je pamte, uz Melinu Merkuri i Katinu Paksinu, kao jednu od glumica koje su pronele Grčku u svet. Stranice sajta o Kakojanisu, Euripidu i Vangelisu pričaju drugu polovinu njene priče.
Da li ste znali?
- Rođena je kao Eirini Lelekou; svet ju je znao kao Papas.
- U dva različita filma igrala je i Jelenu Trojansku i Klitemnestru, dve sestre u središtu priče o Trojanskom ratu.
- Glumila je na najmanje četiri jezika: grčkom, engleskom, italijanskom i francuskom.
- Pevala je takođe: njeni albumi sa Vangelisom i danas su među najpoznatijim snimcima grčkih narodnih pesama u inostranstvu.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Τα κανόνια του Ναβαρόνε | Topovi sa Navarona | 1961 |
| Αντιγόνη | Antigona | 1961 |
| Ηλέκτρα | Elektra | 1962 |
| Αλέξης Ζορμπάς | Grk Zorba | 1964 |
| Οι Τρωάδες | Trojanke | 1971 |
| Ιφιγένεια | Ifigenija | 1977 |
Iz dela
Slike u javnom domenu sa Vikimedijine ostave.
Stih koji vredi zapamtiti
Οὔτοι συνέχθειν, ἀλλὰ συμφιλεῖν ἔφυν.
Na današnjem grčkomΔεν γεννήθηκα για να μοιράζομαι το μίσος, αλλά την αγάπη.
Outoi synechthein, alla symphilein ephyn.
Nisam rođena da delim mržnju, već da delim ljubav.
