Temis Bazaka

Temis Bazaka (Θέμις Μπαζάκα, ponekad pisano Mpazaka) rođena je 1957; grčki leksikoni navode Solun kao mesto rođenja. Roditelji su joj bili učitelji koje su premeštali u sela Makedonije, pa je rano detinjstvo provela, kako je rekla listu To Vima 2016, u seoskim dvorištima. Isprva nisu želeli da postane glumica, ali su je kasnije podržali. Školovala se u dramskoj školi Državnog pozorišta Severne Grčke u Solunu i diplomirala s odličjem. Mogla je da ostane u trupi, ali je želela da snima filmove, pa se 1982. preselila u Atinu i počela da se raspituje gde se održavaju audicije.

Mala televizijska uloga, Silvija, napaćena slikarka u seriji Το μινόρε της αυγής (Mol zore), skrenula je pažnju na nju. Preko glumca Konstantinosa Dzumasa upoznala je reditelja Kostasa Ferisa i u filmu Ρεμπέτικο (Rebetiko, 1983) igrala Andrijanu, majku pevačice Marike. Dve godine kasnije došle su Πέτρινα χρόνια (Kamene godine). Pričala je da je od 1985. do 1995. radila „film i samo film“, ukupno 35 filmova, ponekad dva ili tri godišnje.

Zatim je, otprilike od 1996. do 2003, napravila pauzu u filmu; kasnije su je mlađi reditelji počeli angažovati. Igrala je i u oko 23 grčke televizijske serije i u mnogim predstavama. Francuska država ju je 7. marta 2016. proglasila vitezom (Chevalier) Reda umetnosti i književnosti.

Πέτρινα χρόνια (Kamene godine, 1985), po scenariju i u režiji Pantelisa Vulgarisa, film je na grčkom jeziku inspirisan stvarnim događajima. Godine 1954. dvoje mladih komunista, Eleni i Babis, pripadaju zabranjenoj partiji. Babis biva uhapšen; Eleni, koju igra Bazaka, godinama se krije u Atini, kasnije biva uhvaćena i poslata u zatvor, gde rađa njihovo dete. Par sme da se venča samo iza rešetaka, a priča traje do kraja vojne diktature 1974. Babisa igra Dimitris Katalejfos, a muziku je napisao Stamatis Spanudakis. Na festivalu u Solunu 1985. film je osvojio nagrade za najbolji film, najbolju režiju i najbolju glumicu za Bazaku; u Veneciji je dobila posebno priznanje, a i grčka država joj je dodelila svoju nagradu za najbolju glumicu.

U filmu Ρεμπέτικο (Rebetiko, 1983), muzičkoj drami Kostasa Ferisa slobodno zasnovanoj na životu pevačice Marike Ninu, s pesmama Stavrosa Ksarhakosa, igra Marikinu majku. S Vulgarisom je ponovo radila u filmovima Ήσυχες μέρες του Αυγούστου (Tihi avgustovski dani, 1991), tri priče o usamljenim ljudima u praznoj Atini, i Ακροπόλ (Akropol, 1996), smeštenom u pozorišni svet pedesetih godina. Na sceni je igrala velike uloge: Amandu u Staklenoj menažeriji Tenesija Vilijamsa (2016), Ljubov u Čehovljevom Višnjiku u pozorištu Dimitris Horn (2019) i glavnu ulogu u Vilijamsovom komadu Iznenada prošlog leta (2020).

Za mnoge Grke Bazaka je i dalje Eleni iz Kamenih godina, jednog od najpamćenijih grčkih filmova osamdesetih; ona se seća da je prodato oko milion ulaznica, a za Rebetiko još više. Duga pozorišna karijera dovodi je u Atini pred novu publiku. Probajte: pogledajte kratku scenu iz Kamenih godina, filma na grčkom, sa titlovima. Zatim na grčkom napišite tri svoje jednostavne rečenice: Η Ελένη είναι στην Αθήνα (Eleni je u Atini). Πρώτα… (Prvo…). Μετά… (Zatim…). Završite svaku rečenicu radnjom koju zaista vidite, na primer περπατά (hoda) ili μιλά (govori). To su okviri za vežbu, a ne replike iz filma.

• Diplomirala je s odličjem na dramskoj školi Državnog pozorišta Severne Grčke, ali je umesto ugovora tamo izabrala film u Atini.
• U Rebetiko je ušla posle večere u kući reditelja Kostasa Ferisa, kada su glavne uloge već bile podeljene.
• Kaže da je deset godina radila „film i samo film“.
• Francuska ju je 2016. proglasila vitezom Reda umetnosti i književnosti, uglavnom zbog predstave izvedene u Francuskoj.