Opi Zuni

Opi Zuni rođena je kao Kaliopi Sarpaki u Kairu 4. februara 1941, u grčkoj porodici poreklom sa Santorinija i Krita. Omiljeni rođak dao joj je nadimak Opi, koji je zadržala čitavog života. Rano je izgubila oba roditelja; majka ju je prva uvela u slikarstvo. U Kairu je od 1959. učila slikarstvo u ateljeu jermenskog slikara Ašota Zorijana, kao i keramiku i fotografiju, a prvu izložbu imala je u galeriji Nile 1962. godine.

Godine 1963. nastanila se u Atini. Na atinskoj Školi lepih umetnosti studirala je slikarstvo kod Janisa Moralisa od 1963. do 1968, uz keramiku i scenografiju. Godine 1965. udala se za arhitektu Alekosa Zunisa i dobili su dva sina. Kasnije je pričala da kao žena sa avangardnim radom isprva nije mogla da dobije samostalnu izložbu u Grčkoj, pa je počela u inostranstvu: 1970. izlagala je u galeriji Vallombreuse u Bijaricu, a prva samostalna izložba u Grčkoj usledila je 1971. u Grčko-američkoj uniji u Atini.

Osamdesetih godina njen rad podržavao je trgovac umetninama Aleksandros Iolas. Od 1996. živela je sa rakom, ali je nastavila da radi. Velika izložba u Muzeju kikladske umetnosti 2006–07. privukla je mnogo posetilaca. Umrla je u Atini 5. decembra 2008, u 67. godini.

Prema rečima Nacionalne galerije Grčke, centralno pitanje za Zuni bio je prelaz sa dve na tri dimenzije, iz zatvorenog u otvoreni prostor. U slikarstvu, skulpturi, konstrukcijama i grafici koristila je geometrijske oblike, horizontalne i vertikalne linije, nekoliko snažnih boja, kao i crnu i belu, da bi stvorila perspektivu, svetlost, senku i pokret. Ljudi su odsutni sa njenih slika, pa prostor deluje još prostranije. Njeno delo obično se svrstava u geometrijsku apstrakciju i konstruktivizam, a muzejski tekstovi vide njegove korene i u Egiptu i u Grčkoj, kao i u posmatranju mora, pustinje i neba.

Rani radovi kao Ασύμμετρη σύνθεση σε πολυσταυρό (Asimetrična kompozicija na postolju sa mnogo krstova, 1974), par skulptura, pokazuju njene eksperimente sa predmetima. Χώρος ενός επιπέδου. Αναφορά στον ντε Κίρικο ΙΙ (Prostor jednog nivoa. Osvrt na De Kirika II, 1978) odgovara na duboke perspektive Đorđa de Kirika. Λευκός κίονας (Beli stub, 1991) je od oslikanog drveta na čeličnom postolju, visok 240 cm i širok samo 20 cm: pojasevi boje penju se naviše i završavaju se brzim potezima četkice. Βέλος (Strela, 1992), danas u Muzeju Averof u Mecovu, vodi pogled ka jednoj tački, kao da je izvan platna. Izlagala je širom Evrope i na Bijenalu u Sao Paulu 1979, a 1971. osvojila je nacionalnu nagradu na festivalu slikarstva UNESKO-a u Kanj-sir-Meru.

Dela Opi Zuni nalaze se u Nacionalnoj galeriji Grčke i u Muzeju Averof, među drugim zbirkama u Grčkoj i inostranstvu. Godine 2013. Fondacija Mihalis Kakojanis u Atini prikazala je uglavnom dela iz njene poslednje godine, 2008. Na devetom sajmu Art Thessaloniki 2026. nagrada „Opi Zuni” u njenu čast uručena je jednom savremenom umetniku. Za vežbu otvorite onlajn karticu dela Λευκός κίονας (Beli stub) Nacionalne galerije ili pogledajte samo delo u Nacionalnoj gliptoteci u Gudiju, u Atini. Opišite ga na grčkom bez kopiranja: Ο κίονας είναι ψηλός και στενός (Stub je visok i uzak). Zatim recite koje boje kao da izlaze μπροστά (napred), a koje ostaju πίσω (pozadi).

• Njeno kršteno ime bilo je Kaliopi; Opi je bio nadimak od jednog rođaka.
• Λευκός κίονας (Beli stub) visok je 240 cm, ali širok samo 20 cm.
• Izlagala je u Bijaricu 1970, godinu dana pre prve samostalne izložbe u Grčkoj.
• Godine 1992. Francuski institut u Atini organizovao je okrugli sto o njenoj geometriji, kojim je predsedavala istoričarka Elen Arvejler.