Agatonas Jakovidis

Agatonas Jakovidis rođen je 1955. godine u Evangelismosu, selu kod Langadasa, severno od Soluna. U intervjuu iz 2014. objasnio je da su selo njegovih roditelja sagradile izbeglice iz Male Azije koje su stigle 1923; njegovi baba i deda poticali su iz kraja između Izmita i Burse. Prve pesme koje je čuo bile su melodije iz tog izbegličkog sveta. Muzikom je počeo da se bavi oko 1971. i sam je naučio gotovo sve žičane instrumente rebetika: gitaru, baglamas, ud, buzuki, dzuras, mandolu i mandolinu.

Prvi profesionalni nastup imao je 1973. u malom muzičkom klubu u Solunu i od tada se posvetio rebetiku. Oko 1977. osnovao je Rebetiko ansambl Soluna, koji je svirao u lokalima, održavao koncerte širom Grčke i snimio dva albuma. Od 1981. do 1987. radio je u Atini s muzičarima kao što su Jorgos Koros i Vasilis Sukas, a zatim se vratio da živi i radi u Solunu. Koncerti su ga kasnije odveli u Evropu, Sjedinjene Američke Države i Australiju.

Godine 2013. mlada grupa Koza Mostra pozvala ga je da peva s njima, i zajedno su predstavljali Grčku na Evroviziji u Malmeu. Agatonas je nastupao do kraja života. Umro je u Solunu 5. avgusta 2020, u 65. godini.

Agatonas je bio i izvođač i kolekcionar. Sakupljao je pesme objavljene na šelak gramofonskim pločama od 1885. do šezdesetih godina: rebetiko, ali i narodne pesme, operetu i hitove tog vremena. Godine 2014. procenio je da postoji oko 25.000 takvih ploča i rekao da ima gotovo sve, arhivirane na računaru po kompozitoru, pevaču i datumu snimanja. Ovu zbirku koristio je u radijskim emisijama, a pre svega na sceni, gde je pevao poznate rebetike uz stare pesme koje je malo ko još pamtio.

Njegovi snimci imaju isti cilj. Posle dva albuma s Rebetiko ansamblom Soluna 1982. i 1983. snimio je Τα μπελεντέρια (Ta Belenterija, 1994), s podnaslovom retki rebetiki u novom snimku. Među kasnijim albumima su ploča iz 1998. s pevačicom Glikerijom, rebetiko dueti s Babisom Golesom i album iz 2000. posvećen kompozitoru Kostasu Skarvelisu. Kao svoj najveći uzor navodio je Markosa Vamvakarisa, a radio je sa starijim muzičarem rebetika Rukunasom.

Voleo je i da prelazi iz stila u stil. Snimio je pesmu s rok pevačem Antonisom Turkojorgisom, a 2013. otpevao je Alcohol Is Free s grupom Koza Mostra, mladim balkan bit sastavom. Uprkos engleskom naslovu, pesma se peva na grčkom. Zauzela je šesto mesto u finalu Evrovizije.

Kada je Agatonas umro 2020, muzičari, novine i političari širom Grčke odali su mu počast, a sahranjen je uz zvuke rebetika i baglamasa. Grčki javni servis ERT čuva u svojoj onlajn arhivi emisiju iz 1983, Νέα Πρόσωπα (Nova lica), u kojoj on i Rebetiko ansambl Soluna govore o rebetiku i sviraju svoje instrumente. Probajte kratak zadatak slušanja: poslušajte minut jednog njegovog snimka, na primer sa albuma Τα μπελεντέρια, ne gledajući tekst. Imenujte ono što čujete jednostavnim grčkim: Ακούω τη φωνή (Čujem glas), Ακούω ένα μπουζούκι (Čujem buzuki), Ακούω μια κιθάρα (Čujem gitaru). To su naše rečenice za vežbu, a ne reči iz pesama.

• Omiljeni instrument bio mu je buzuki, ali je za sebe govorio da je samo osrednji svirač buzukija, jer je kao dečak morao da nauči sve žičane instrumente.
• Većina od 25.000 starih ploča o kojima je govorio bile su narodne pesme; rebetiko je činio samo oko trećine.
• U maju 2020. svirao je rebetiko na ulazu bolnice Papageorgiu u Solunu da bi zahvalio zdravstvenim radnicima.
• Odbijao je titulu rebetisa: govorio je da danas nema rebeta u starom smislu, jer stari nisu imali šta da jedu.