Aleksandar Veliki

Aleksandar je rođen u Peli, prestonici Makedonije, u leto 356. godine pre n. e., kao sin kralja Filipa II i Olimpijade, princeze iz Epira. Filip je pretvarao Makedoniju u najjaču državu Grčke i dao je sinu najboljeg učitelja koji se mogao naći: od oko 343. godine pre n. e. filozof Aristotel podučavao je dečaka u Miezi, blizu Pele. Plutarh pripoveda kako je mladi Aleksandar ukrotio konja Βουκεφάλας (Bukefal), koga niko drugi nije mogao da jaše, primetivši da se plaši sopstvene senke i okrenuvši ga prema suncu.

Godine 336. pre n. e. Filip je ubijen u Egama, današnjoj Vergini, i Aleksandar je postao kralj sa dvadeset godina. Pošto je obezbedio Grčku, 334. godine pre n. e. prešao je Helespont u Aziju s vojskom od oko 40.000 ljudi. Tri bitke slomile su persijskog kralja Darija III: na Graniku 334, kod Isa 333. i kod Gaugamele 331. U međuvremenu je presekao Gordijev čvor, dočekan je u Egiptu i tamo 331. osnovao Aleksandriju. Usledili su Vavilon, Suza i Persepolj, zatim Srednja Azija, a 326. godine pre n. e. prešao je Ind i porazio kralja Pora na reci Hidasp, gde je Bukefal uginuo. Na Hifasu su njegovi iscrpljeni vojnici odbili da idu dalje, i on se vratio kroz pustinje Gedrozije.

Umro je u Vavilonu u junu 323. godine pre n. e., posle iznenadne groznice, ne navršivši ni trideset tri godine. Vladao je manje od trinaest godina i nikada nije izgubio bitku. Njegovi vojskovođe podelili su carstvo među sobom, a njegova grobnica u Aleksandriji, koju su posećivali rimski carevi, kasnije je izgubljena i nikada nije pronađena.

Aleksandar nije napisao ništa; njegova «dela» su ono što je učinio, a poznata su iz Arijana, Plutarha, Diodora i Kurcija, koji su koristili izgubljene memoare njegovih saboraca. Granik (334. pre n. e.) otvorio je Malu Aziju; Is (333. pre n. e.) naterao je Darija u beg i predao Aleksandru porodicu i riznicu persijskog kralja; Gaugamela (331. pre n. e.), u ravnici kod Arbele u današnjem Iraku, uništila je persijsku vojsku i učinila ga gospodarem carstva. Hidasp (326. pre n. e.), bitka vođena po monsunskoj kiši protiv ratnih slonova, bila je njegova poslednja velika bitka.

Jednako je važno ono što je izgradio. Osnovao je dvadesetak gradova po imenu Aleksandrija, od Egipta do Avganistana, naseljavajući u njima Grke i Makedonce; egipatska Aleksandrija, sa svojim svetionikom i bibliotekom, postala je najveći grčki grad na svetu. Grčki je postao jezik uprave i trgovine od Nila do Inda, a pojednostavljeni zajednički grčki koji se s njim proširio, Κοινή (koine), jeste grčki Novog zaveta. Razdoblje posle njegove smrti, sa grčkim kraljevstvima u Egiptu, Siriji i Makedoniji i procvatom grčke umetnosti i nauke u Aleksandriji, Pergamu i Antiohiji, zove se helenističko zbog njega.

Još za života bio je i mitska figura: posetio je Amonovo proročište u egipatskoj pustinji, pozdravljen je kao Zevsov sin i preuzeo je neke običaje persijskog dvora, što su mu mnogi Makedonci zamerali. Antički «Roman o Aleksandru» kasnije ga je pretvorio u junaka bajki, koji leti u korpi koju nose orlovi i roni do dna mora.

U Grčkoj je Aleksandar svuda. Gotovo svaki grad ima ulicu Μεγάλου Αλεξάνδρου, aerodrom u Kavali nosi njegovo ime, a velika bronzana statua Aleksandra na Bukefalu na solunskom keju mesto je okupljanja za ceo grad. Kraljevske grobnice u Vergini, gde je Manolis Andronikos 1977. pronašao neopljačkanu grobnicu Filipa II, i arheološko nalazište i muzej u Peli, sa mozaicima od oblutaka, dva su mesta koja treba posetiti. Šesnaestokrako Verginsko sunce iz Filipove grobnice postalo je makedonski simbol. U narodnoj legendi njegova sestra, Gorgona, sirena, zaustavlja brodove i pita «Ζει ο βασιλιάς Αλέξανδρος;» (Je li kralj Aleksandar živ?), a mornari moraju odgovoriti «Ζει και βασιλεύει και τον κόσμο κυριεύει» (Živ je i caruje i svetom vlada), inače je brod izgubljen. Junak pozorišta senki Karađoz, u grčkoj verziji Karagiozis, bori se protiv uklete zmije kao Aleksandar, a Αλέξανδρος ostaje jedno od najčešćih grčkih imena.

• Plutarh kaže da je spavao s primerkom Ilijade, s Aristotelovim beleškama, pod jastukom pored bodeža.
• Jedan grad, Bukefalu, na reci Hidasp u današnjem Pakistanu, nazvao je po svom konju.
• U Gordionu 333. godine pre n. e. rešio je čuveni čvor koji niko nije umeo da razveže, prema najpoznatijoj verziji, presekavši ga mačem.
• Kada je sreo filozofa Diogena, koji ga je zamolio samo da mu se skloni sa sunca, navodno je primetio da bi, kad ne bi bio Aleksandar, želeo da bude Diogen.