Lili Zografu

Lili Zografu rođena je u Iraklionu 17. juna 1922; jedan bibliotečki katalog navodi 1918, ali većina izvora daje 1922. Njen otac, Andreas Zografos, bio je novinar i izdavač novina, a njegov rad ju je usmerio ka pisanju. Školovala se u školi Korais u Iraklionu i u katoličkoj školi sestara uršulinki na ostrvu Naksos. Tokom nemačke okupacije, sa oko dvadeset jednu godinu, zatvorena je zbog delovanja u pokretu otpora dok je bila trudna. Njena ćerka, pesnikinja Rena Hadzidaki, rođena je u zatvoru.

Posle oslobođenja 1944. radila je kao novinarka u mnogim novinama i časopisima, a neko vreme živela je u Parizu. Njena prva knjiga, zbirka novela Αγάπη (Ljubav), objavljena je oko 1950. Tokom diktature 1967–1974. pisala je za časopis Γυναίκα (Žena) i suprotstavljala se režimu; u novembru 1973. bila je očevidac ustanka na atinskoj Politehnici. Posle pada hunte pisala je kolumne za list Elefterotipija i objavljivala romane koji su stekli široku čitalačku publiku.

Godine 1998, dok je bila na odmoru u rodnom gradu, doživela je težak moždani udar. Umrla je nekoliko dana kasnije, 2. oktobra, u bolnici Venizelio u Iraklionu. Ukupno je objavila oko dvadeset četiri knjige: romane, novele i eseje.

Zografu je šire postala poznata knjigom Νίκος Καζαντζάκης, ένας τραγικός (Nikos Kazancakis, tragičan čovek), objavljenom oko 1959–1960. Ovaj psihološki portret kritskog pisca delimično se oslanjao na tvrdnje koje se pripisuju njegovoj prvoj supruzi Galatiji, izazvao je polemike i još se ponovo izdaje. Godine 1971. objavila je Ο ηλιοπότης Ελύτης (Elitis koji pije sunce), studiju o poeziji Odiseasa Elitisa; pesnik nije odobrio rukopis, ali ga je ona ipak objavila. Njeno svedočenje 17 Νοέμβρη 1973 – Η νύχτα της μεγάλης σφαγής (17. novembar 1973: noć velikog pokolja) usledilo je 1974.

Επάγγελμα: πόρνη (Zanimanje: prostitutka), sa tekstovima datiranim 1978, spaja autobiografiju i satiru: opisuje kako je promenila zanimanje u ličnim dokumentima, sa apsurdnim posledicama, i napada birokratiju i licemerje godina hunte. Kasniji romani, poput Νύχτωσε αγάπη μου, είναι χτες (Smrklo se, ljubavi moja, juče je) i autobiografske Η Συβαρίτισσα (Sibaritkinja), zadržali su u središtu nezavisnost žene. Η αγάπη άργησε μια μέρα (1994) odvija se tokom okupacije u Neohoriju, kritskom selu. Brojna porodica Ftenudos živi pod verskim pritiskom i krutim moralnim pravilima, a najmlađa ćerka, Erato, zaljubljuje se u italijanskog vojnika skrivenog u podrumu kuće. Zografu se ženama obraćala kao drugarica, a ne kao propovednica, i odbijala je usku feminističku etiketu.

Testamentom je Zografu ostavila autorska prava na svoja dela grčkim SOS Dečjim selima, koja su organizovala skupove u njeno sećanje. Η αγάπη άργησε μια μέρα stigao je do široke publike kada je ERT 1997. emitovao televizijsku adaptaciju, a 2024. Državno pozorište Severne Grčke i Opštinsko i regionalno pozorište Kozanija postavili su ga u režiji Enkea Fezolarija. Univerzitet na Kritu takođe je koristio roman u predavanju o ekranizaciji književnosti. Kao prvi korak, pročitajte naglas grčki naslov: άργησε je oblik prošlog vremena glagola αργώ (kasnim). Zatim napišite kratku poruku u sadašnjem vremenu, Αργείς; Σε περιμένω. (Kasniš li? Čekam te.), i odgovorite na nju: Αργώ δέκα λεπτά, αλλά έρχομαι. (Kasnim deset minuta, ali dolazim.) Ove rečenice za vežbu su naše, nisu iz romana.

• Njena ćerka, pesnikinja Rena Hadzidaki, rođena je dok je Zografu bila u zatvoru tokom okupacije.
• Odiseas Elitis nije odobrio njen rukopis o svojoj poeziji, ali ga je ona objavila 1971.
• Autorska prava na svoje knjige ostavila je SOS Dečjim selima.
• Η αγάπη άργησε μια μέρα prešao je iz romana na televiziju 1997. i na scenu 2024.