Život
Gotovo sve što znamo o Eksekiji potiče s njegovih vaza. Nijedan antički pisac ne pripoveda njegov život, pa nema sigurnih datuma rođenja ni smrti. Istraživači smeštaju njegov rad u Atinu u trećoj četvrtini VI veka p. n. e., otprilike 550–525. p. n. e., u doba kada je tiranin Pizistrat dugo vladao gradom. Na grčkom mu je ime Εξηκίας; latinicom se piše Exekias ili Execias. Na samim vazama obično piše ΕΧΣΕΚΙΑΣ, s hi i sigmom tamo gde kasniji grčki koristi jedno slovo ksi.
Eksekija se potpisivao na dva načina. Na dve vaze napisao je da ih je i oslikao i izradio; na desetak ili jedanaest drugih potpisao se samo kao grnčar, glagolom „napravio je“. Stručnjaci mu na osnovu stila pripisuju još vaza, i danas se s njim povezuje četrdesetak predmeta. Na nekoliko njegovih vaza stoje i reči „Onetorid je lep“, pohvalni natpis za mladog Atinjanina, u modi u to vreme. Mnoge njegove vaze nisu pronađene u Grčkoj, nego u etrurskim grobnicama u Vulčiju u Italiji, gde je atinska keramika bila cenjena i sahranjivana s pokojnicima. Zato su njegova najbolja dela danas u Rimu, Londonu, Minhenu i drugim muzejima van Grčke.
Dela
Eksekija je radio u crnofigurnoj tehnici: figure su slikane sjajnim crnim premazom na narandžastoj glini, a fini detalji, poput kose, plaštova i oklopa, urezivani su oštrim šiljkom. Njegove linije su neobično precizne, a scene mirne, ali pune napetosti.
Na amfori u Vatikanu (inventar 16757, oko 540–530. p. n. e.) Ahilej sedi levo, još sa šlemom na glavi, a Ajant sedi desno. Naslikana slova daju njihova imena, i svaki izgovara broj: Ahilej četiri, Ajant tri; na novogrčkom te reči su τέσσερα i τρία. Nijedan sačuvani antički tekst ne pripoveda ovu priču; ona je poznata uglavnom s vaza. Druga strana prikazuje blizance Kastora i Poluksa s roditeljima Ledom i Tindarejem. Na amfori u Britanskom muzeju (oko 540. p. n. e.) Ahilej ubija kraljicu Amazonki Pentesileju, a oba imena napisana su pored njih. Na amfori u Bulonj-sir-Meru Eksekija prikazuje Ajanta samog dok priprema mač za sopstvenu smrt, a ne sam čin. Njegova čaša u Minhenu (inventar 8729) pretvara unutrašnjost u more: Dioniz plovi brodom, iz jarbola raste loza s grozdovima, a oko njega plivaju delfini. Velike naslikane oči krase spoljašnju stranu.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
U Grčkoj Eksekija pripada svakoj istoriji antičke umetnosti. Onlajn istorija starogrčke umetnosti Centra za grčki jezik naziva ga najvažnijim slikarom celog crnofigurnog stila i prikazuje njegovu vatikansku amforu. Njegova najpoznatija potpisana dela ipak su u muzejima u inostranstvu, pa ga većina učenika upoznaje preko fotografija. Probajte s fotografijom vatikanske amfore na ovoj stranici. Prvo recite ko gde sedi: Ο Αχιλλέας κάθεται αριστερά (Ahilej sedi levo) i Ο Αίαντας κάθεται δεξιά (Ajant sedi desno). Zatim recite njihove brojeve: τέσσερα (četiri), τρία (tri). Na kraju razlikujte tri stvari: naslikanu sliku, antičke reči napisane na vazi i savremenu muzejsku oznaku pored nje.
Da li ste znali?
- Na njegovim vazama ime je napisano ΕΧΣΕΚΙΑΣ, s ΧΣ tamo gde kasniji grčki piše Ξ.
- Kasniji slikari ponovili su njegovu scenu Ahileja i Ajanta u igri na oko 150 vaza.
- Najstariji sačuvani kalikskrater, široka posuda za mešanje vina, ukrasio je Eksekija.
- Njegov potpis na vatikanskoj amfori govori glasom same vaze: „Eksekija me je oslikao i napravio“.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Αχιλλέας και Πενθεσίλεια (αμφορέας) | Ahilej i Pentesileja — amfora, Britanski muzej | c. 540 BC |
| Αχιλλέας και Αίας παίζουν (αμφορέας) | Ahilej i Ajant igraju igru na tabli — amfora, Vatikanski muzeji | c. 540/530 BC |
| Ο Αίας ετοιμάζει την αυτοκτονία του (αμφορέας) | Ajant se priprema za smrt — amfora, Bulonj-sir-Mer | c. 530 BC |
| Ο Διόνυσος στο πλοίο (κύλικα) | Dioniz na brodu — čaša s očima, Minhen | c. 530 BC |
Stih koji vredi zapamtiti
Ἐχσεκίας ἔγραφσε κἀποίεσέ με
Na današnjem grčkomΟ Εξηκίας με ζωγράφισε και με έφτιαξε.
Ekhsekías égraphse kapoíesé me
Eksekija me je oslikao i napravio.
