Rena Vlahopulu

Vlahopulu je rođena 28. jula 1923. na Krfu, jonskom ostrvu poznatom po muzici, limenim orkestrima i publici koja voli operu. Pevala je na Krfu još kao tinejdžerka, a 1939. zapažena je kako peva u jednoj varijetetskoj predstavi u Atini. Od 1943. pevala je u Panteonu sa kompozitorom Janisom Spartakosom, koji je za nju pisao džez pesme, a štampa ju je nazvala «kraljicom džeza». Glas joj je bio snažan, ritam savršen, a scenska pojava ogromna.

Od pevanja prešla je na pozorište, a naročito na επιθεώρηση, atinsku reviju, predstavu od pesama, skečeva i političkih šala. Tamo je naučila komički tajming koji ju je proslavio: podignutu obrvu, iznenadni prelaz od miline do besa, repliku dobačenu tačno u pravom trenutku. Šezdesetih godina otkrio ju je film, i postala je jedna od najvećih zvezda zlatnog doba grčke komedije, uz glumce kao što su Lambros Konstantaras, Dinos Iliopulos i Kostas Vucas.

Decenijama je nastavila da radi u pozorištu i na televiziji i nikada se zapravo nije penzionisala; publika ju je volela do kraja. Umrla je u Marusiju kod Atine 29. jula 2004, dan posle svog osamdeset prvog rođendana, a grčka štampa nazvala ju je velikom damom komedije.

U svojim filmovima Vlahopulu je gotovo uvek igrala isti tip žene, a publika ju je zbog toga obožavala: snažnu, pričljivu, praktičnu Grkinju koja se svađa, kuje planove, peva i na kraju sve dovodi u red. Njena komika bila je istovremeno telesna i muzička, i gotovo svaki film davao joj je bar jednu pesmu.

U filmu Μερικοί το προτιμούν κρύο (Neki to vole hladno, 1963) peva «Σαν ξημερώνει Κυριακή» (Kad svane nedelja), duet sa Dinosom Iliopulosom, uz muziku Mimisa Plesasa, koji je napisao mnoge njene filmske pesme. U filmu Η χαρτοπαίχτρα (Kockarka, 1965) ona je supruga koja ne može da prestane da igra karte, a Lambros Konstantaras igra njenog očajnog muža. Usledili su Η βουλευτίνα (Poslanica, 1966) i Η ζηλιάρα (Ljubomorna, 1968), a Βίβα Ρένα (Viva Rena, 1967) i Η Ρένα είναι οφσάιντ (Rena je u ofsajdu, 1972) bili su toliko potpuno građeni oko nje da u naslovu nose njeno ime.

Ovi filmovi prikazuju Grčku šezdesetih godina: nove stanove u Atini, letovanja na moru, brige oko novca, ugovorene i odbijene brakove. Gledani danas, oni su i lekcija iz govornog grčkog, puni izraza, idioma i ritma pravog razgovora.

Grčki televizijski kanali i dalje prikazuju komedije Rene Vlahopulu, naročito praznicima i letnjim popodnevima, a mnogi Grci znaju njene replike napamet. Za učenika je bilo koji njen film dobar način da čuje prirodan, brz i zabavan grčki, a njene pesme iz filmova lako se nalaze. Prvo pogledajte Η χαρτοπαίχτρα: priča je jednostavna, a šale traže malo reči. Pamti se zajedno sa Aliki Vujuklaki i Tanasisom Vengosom kao jedno od lica zlatnog doba grčkog filma, a na Krfu se i danas s ponosom govori o devojci sa ostrva koja je nasmejala celu zemlju.

• Pre nego što je postala komičarka, bila je džez pevačica: četrdesetih godina atinska štampa nazivala ju je «kraljicom džeza».
• Dva njena filma, Βίβα Ρένα (1967) i Η Ρένα είναι οφσάιντ (1972), nose njeno ime u naslovu.
• Svoju komičku veštinu naučila je u atinskoj reviji, mešavini pesama, skečeva i satire.