Marija Nafpliotu

Marija Nafpliotu (piše se i Naypliotou) živi i radi u Atini. Kako je ispričala, kao dete majka je mislila da ima loše držanje i odvela ju je u baletsku školu. Tamo je videla starije devojčice koje su se spremale za profesionalni balet i odmah odlučila da postane plesačica. Završila je profesionalnu plesnu školu Ralu Manu, a u intervjuu iz 2024. prisetila se da je prvi put stala na scenu kao plesačica sa 15 godina.

Izgradila je karijeru profesionalne plesačice, ali oko 25. godine potpuno ju je napustila: kasnije je rekla da više nikada nije ušla u baletsku salu. Razlog je bio praktičan. Ples te rano napušta, objasnila je, dok pozorište može da prati glumca do duboke starosti. Studirala je u dramskoj školi Modernog pozorišta Atine. Godine 1999. debitovala je u Narodnom pozorištu kao Ketrin Holi u drami Tenesija Vilijamsa Ξαφνικά πέρσι το καλοκαίρι (Iznenada prošlog leta); reditelju Koraisu Damatisu i glumcu Nikosu Kurkulosu pripisuje zaslugu što su dali ulogu „jednoj nepoznatoj devojci”. U julu iste godine igrala je Antigonu u Euripidovim Φοίνισσες (Feničankama) za Državno pozorište Severne Grčke, u režiji Nikosa Hurmuzijadisa.

Otprilike u isto vreme televizijska serija kanala Mega Η αίθουσα του θρόνου (Prestona dvorana) učinila ju je poznatom širokoj publici. Dvadeset četvrtog marta 2008. upalila je u drevnoj Olimpiji plamen za Olimpijske igre u Pekingu.

Veliki deo njenog scenskog rada pripada klasičnoj i antičkoj drami. U Narodnom pozorištu igrala je donju Elviru u Molijerovom Δον Ζουάν (Don Žuanu, 2000), boginju Atinu u Eshilovoj Ορέστεια (Orestiji, 2001), Veru u Η τέταρτη αδελφή (Četvrtoj sestri, 2003) Januša Glovackog, Afroditu u Euripidovom Ιππόλυτος (Hipolitu, 2004) i Reganu u Šekspirovom Βασιλιάς Ληρ (Kralju Liru, 2005). Sa Državnim pozorištem Severne Grčke igrala je naslovnu ulogu u Euripidovoj Ιφιγένεια η εν Ταύροις (Ifigeniji na Tauridi) u antičkom pozorištu u Filipima 2006, a 2009. nastupila je u Τρωάδες (Trojankama).

Kasnije je predvodila velike predstave u Atini: Tolstojevu Άννα Καρένινα (Anu Karenjinu) u Narodnom pozorištu 2016, u režiji Petrosa Zuliasa; Master Class Terensa Meknalija, u kojem je nekoliko sezona od kraja 2010-ih igrala Mariju Kalas; Φιλουμένα Μαρτουράνο (Filumenu Marturano) Eduarda De Filipa 2023; i 2024. Ακρωτήρι (doslovno „Rt”), komad o demenciji u kojem igra ženu koja gubi pamćenje, u režiji Odiseasa Papaspiliopulosa. Na ekranu je igrala Popi u filmu Janisa Ikonomidisa Η ψυχή στο στόμα (Soul Kicking, 2006), a pojavila se i u filmovima Η χορωδία του Χαρίτωνα (Haritonov hor) i Πεθαίνοντας στην Αθήνα (Umirući u Atini). Put od plesa do reči daje njenoj glumi snažno fizičko prisustvo.

Nafpliotu i dalje radi uglavnom na atinskim scenama; 2024. je rekla da joj je scena dom već skoro trideset godina. Vratila se i na televiziju, na primer kao udovica u seriji ERT1 Παραλία (Plaža). Paljenje plamena koje je izvela 2008. deo je ceremonije koju Grčka održava u Olimpiji pre svakih Olimpijskih igara. Kao vežbu iz grčkog pročitajte njenu rečenicu ispod, u delu „Rečenica za pamćenje”, i pronađite dve reči za zanimanja: χορεύτρια (plesačica) i ηθοποιός (glumica). Zatim naglas opišite kratak niz pokreta, onako kako ga beleži plesačica: Σηκώνω το χέρι (Podižem ruku). Γυρίζω δεξιά (Okrećem se nadesno). Περπατάω μπροστά (Hodam napred). Na kraju dodajte repliku koju izgovara glumica: Μιλάω στο κοινό (Govorim publici).

• Prvi časovi baleta počeli su zato što je majka smatrala da joj treba bolje držanje.
• Donju Elviru u Don Žuanu (2000) smatra svojim prvim neuspehom na sceni i kaže da ju je naučila da glumcu treba tehnika, a ne samo osećanje.
• U Narodnom pozorištu igrala je dve boginje: Atinu u Orestiji i Afroditu u Hipolitu.
• Filmovi su joj doneli nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Solunu za Η ψυχή στο στόμα i nagradu za najbolju glumicu na festivalu u Egiptu za Η χορωδία του Χαρίτωνα (izvori navode Kairo ili Aleksandriju).