Život
Angeliki Laiu rođena je u Atini 1941. godine. Studije je započela na Atinskom univerzitetu, gde je među njenim profesorima bio vizantolog Dionisios Zakitinos, a zatim ih je nastavila u Sjedinjenim Državama. Godine 1961. stekla je diplomu BA na Univerzitetu Brandajs, a 1966. doktorat na Harvardu kod Roberta Lija Volfa. Neke od njenih ranih knjiga izašle su pod imenom Laiou-Thomadakis.
Predavala je na Harvardu, zatim na Brandajsu i Ratgersu, gde je postala distinguished professor. U periodu 1978–79. bila je profesorka katedre Semjuel H. Kres u Američkoj školi klasičnih studija u Atini i rukovodila je njenom Genadijevom bibliotekom. Godine 1981. vratila se na Harvard kao profesorka vizantijske istorije katedre Dambarton Oks, a 1985. postala je prva žena na čelu katedre za istoriju Harvarda. Od 1989. do 1998. upravljala je Dambarton Oksom u Vašingtonu, harvardskim istraživačkim centrom za vizantijske studije.
Godine 1998. postala je članica Atinske akademije. Godine 2000. izabrana je u grčki parlament i kratko je bila zamenica ministra spoljnih poslova, baveći se naročito kulturnim i intelektualnim odnosima s Turskom. Potom se vratila nastavi s punim radnim vremenom na Harvardu. Umrla je u Masačusetsu 11. decembra 2008. i sahranjena je u Grčkoj.
Dela
Laiu je proučavala Vizantijsko carstvo, srednjovekovnu državu grčkog jezika sa središtem u Carigradu, ne samo kroz careve i ratove nego i kroz privredni i društveni život. Njena prva knjiga, Constantinople and the Latins (Carigrad i Latini, 1972), nastala je iz doktorske disertacije i bavila se poznovizantijskom spoljnom politikom, uključujući odnose s Venecijom i Đenovom. Peasant Society in the Late Byzantine Empire (Seljačko društvo u poznom Vizantijskom carstvu, 1977) primenila je demografske metode na seosko društvo: sela, domaćinstva, porodicu i srodstvo. Knjiga je tvrdila da se seljačko stanovništvo u XIV i XV veku smanjilo pre svega zbog unutrašnjih društvenih promena, a ne zbog katastrofa.
Brak, seksualnost i položaj žena postali su glavna tema. Njena predavanja na Kolež de Fransu postala su knjiga Mariage, amour et parenté à Byzance (Brak, ljubav i srodstvo u Vizantiji, 1992). U Dambarton Oksu je 1989. organizovala simpozijum o vizantijskoj porodici i domaćinstvu, a s Eleni Glikaci-Arveler uredila je studije o migracijama i dijaspori unutar carstva.
Njen najveći projekat bio je The Economic History of Byzantium (2002), tri toma o proizvodnji, gradovima, trgovini i državi. Kao glavna urednica okupila je stručnjake i sama napisala osam poglavlja. Grčko izdanje, Οικονομική ιστορία του Βυζαντίου (Ekonomska istorija Vizantije), objavljeno je u Atini 2006. godine. Sa Sesil Morison napisala je zatim kraću sintezu, The Byzantine Economy (Vizantijska privreda, 2007).
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Laiu je pomogla da se promeni način na koji se Vizantija proučava u Grčkoj i u svetu: kao društvo porodica, sela, tržišta i zakona, a ne samo careva. Njena velika ekonomska istorija postoji na engleskom i u grčkom izdanju, a Dambarton Oks besplatno nudi engleske tomove na internetu. Pokušajte mali zadatak: pogledajte grčki naslov Οικονομική ιστορία του Βυζαντίου i pronađite reč za istoriju (ιστορία) i reč koja dolazi od οικονομία (ekonomija). Zatim uz grčki tekst na ovoj stranici sastavite tri svoje kratke rečenice sa το σπίτι (kuća), η οικογένεια (porodica) i το εμπόριο (trgovina), na primer Η οικογένεια μένει σε ένα σπίτι (Porodica živi u kući). To su naše rečenice za vežbu, a ne citati iz njenih knjiga.
Da li ste znali?
- Godine 1985. postala je prva žena na čelu katedre za istoriju Harvarda.
- Bila je druga žena koja je postala redovna članica Atinske akademije.
- Studije je započela u Atini kod vizantologa Dionisiosa Zakitinosa.
- Engleski tomovi The Economic History of Byzantium mogu se besplatno čitati na internetu.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Constantinople and the Latins | Carigrad i Latini — poznovizantijska spoljna politika | 1972 |
| Peasant Society in the Late Byzantine Empire | Seljačko društvo u poznom Vizantijskom carstvu | 1977 |
| Mariage, amour et parenté à Byzance | Brak, ljubav i srodstvo u Vizantiji — predavanja na Kolež de Fransu | 1992 |
| The Economic History of Byzantium | Ekonomska istorija Vizantije — tri toma, glavna urednica | 2002 |
| Οικονομική ιστορία του Βυζαντίου | Ekonomska istorija Vizantije — grčko izdanje, Atina | 2006 |
| The Byzantine Economy | Vizantijska privreda — sa Sesil Morison | 2007 |
Stih koji vredi zapamtiti
Είναι κοινά γνωστό ότι η Βυζαντινή Αυτοκρατορία διήρκεσε πάνω από χίλια χρόνια.
Eínai kiná gnostó óti i Vyzantiní Aftokratoría diírkese páno apó chília chrónia.
Opštepoznato je da je Vizantijsko carstvo trajalo više od hiljadu godina.
