Markos Bocaris

Bocaris je rođen oko 1788. u Suliju, skupini utvrđenih sela u planinama Epira, u jednom od njegovih vodećih klanova; otac mu je bio Kicos Bocaris. Sulioti, pravoslavni hrišćani koji su govorili i grčki i albanski, dugo su se odupirali Ali-paši Janjinskom. Godine 1803. Suli je konačno pao, a suliotske porodice napustile su svoje domove: neke su otišle u Pargu, a mnoge, među njima i porodica Bocaris, prešle su na Krf i druga Jonska ostrva. Tamo je mladi Markos godinama služio u albanskom puku pod stranom komandom, a oko 1809. zapisao je mali grčko-albanski rečnik suliotskog govora, dokument koji je sačuvan i danas.

Kada je Ali-paša 1820. raskinuo sa sultanom, Sulioti su se vratili u Epir, a Bocaris je pristupio tajnoj Filiki Eteriji. U Revoluciji se borio u zapadnoj Grčkoj: u bici kod Pete u julu 1822, teškom grčkom porazu, i tokom prve opsade Mesolongija u zimu 1822–23, koju su branioci izdržali. U avgustu 1823. velika osmanska vojska pod komandom Mustafa-paše kretala se ka jugu. U noći između 8. i 9. avgusta (21. avgusta po savremenom kalendaru) Bocaris je poveo nekoliko stotina Suliota u iznenadni napad na njen logor kod Karpenisija. Napad je uspeo, ali je Bocaris pogođen metkom i umro je iste noći. Njegovi ljudi preneli su telo u Mesolongi, gde je sahranjen.

Bocaris nije ostavio knjige i ostavio je tek nekoliko pisama; ono što je ostavio jeste jedna bitka i jedan primer. Noćni napad kod Karpenisija bio je u vojnom smislu mala akcija i nije zaustavio osmansku vojsku. Ali priča o kapetanu koji je izabrao najopasnije mesto, na čelu svojih ljudi, i pao u trenutku pobede odmah se proširila po celoj Grčkoj i Evropi. Solomos je zabeležio, a grčki školski udžbenici i danas pričaju, kako je uoči bitke, kada su mu drugi kapetani zamerali generalski ukaz koji mu je dala vlada, on taj ukaz pocepao da bi Grke održao složnim.

U inostranstvu, njegova smrt došla je u godinama kada je Evropa bila puna oduševljenja za grčku stvar. Godine 1825. američki pesnik Fic-Grin Halek objavio je Marco Bozzaris, dugu pesmu koju su američki đaci decenijama učili napamet, a i Dionisios Solomos, pesnik grčke himne, napisao je stihove o njemu. Njegova porodica ostala je bliska novoj grčkoj državi: brat Kostas Bocaris postao je general i senator, a ćerka Katerina, zvana Roza, postala je dvorska dama kraljice Amalije u Atini, čuvena po svojoj lepoti. Za Grke je Bocaris deo cele priče o Suliju: otpora Ali-paši, žena iz Zalonga, izgnanstva na Krfu i povratka u borbu 1821.

Prošetajte bilo kojim grčkim gradom i verovatno ćete naći οδός Μάρκου Μπότσαρη, Ulicu Markosa Bocarisa; i škole i trgovi nose njegovo ime. U Mesolongiju njegov grob se nalazi u Κήπος των Ηρώων (Vrt heroja), parku u kome grad čuva sećanje na opsadu i na strance, poput lorda Bajrona, koji su pomogli Grcima. Deca uče njegovo ime u osnovnoj školi kao ime jednog od junaka 1821, a 25. marta, na Dan nezavisnosti Grčke, njegov portret pojavljuje se uz portrete Kolokotronisa i Bubuline. Mesto noćnog napada, u Kefalovrisu kod Karpenisija, obeleženo je spomenikom njemu u čast. Ako čitate engleski, Halekova pesma je najbolji način da vidite kako su ga videli strani čitaoci 19. veka.

• Grčko-albanski rečnik koji je zapisao na Krfu oko 1809. jedan je od retkih pisanih zapisa suliotskog govora.
• Pesma Fic-Grina Haleka «Marco Bozzaris» (1825) učinila ga je slavnim u Sjedinjenim Državama.
• Umro je one noći kada je njegov napad uspeo, kod Karpenisija u avgustu 1823.
• Njegova ćerka Roza Bocari postala je dvorska dama na dvoru kralja Otona i kraljice Amalije.