Rula Pateraki

Rula Pateraki rođena je u Solunu. Pričala je da pozorište u početku nije bio njen izbor: kada je imala oko deset godina, nastavnici su primetili njen talenat, a roditelji su je usmerili ka sceni. Tada je prvi put nastupila, kao Isak u Η Θυσία του Αβραάμ („Avramova žrtva“). Diplomirala je englesku književnost na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, školovala se u dramskoj školi Kirjazisa Haracarisa i glumila u profesionalnoj trupi Ελεύθερο Θέατρο („Slobodno pozorište“).

U Solunu je bila jedan od osnivača Pozorišne radionice, a zatim je stvorila sopstvenu Επιθεώρηση Δραματικής Τέχνης („Pregled dramske umetnosti“), koja je od 1978. do 1985. radila istovremeno kao dramska škola i profesionalna trupa. Tamo je režirala i glumila u delima Toma Stoparda, Semjuela Beketa, Henrika Ibzena i drugih. Nakon preseljenja u Atinu osnovala je 1990. Dramsko pozorište „Rula Pateraki“.

Kao glumica igrala je glavne uloge, kao što su Rebeka Vest u Ibzenovom „Rosmersholmu“, Margerit Gotje u „Dami s kamelijama“ i Moli Blum iz „Uliksa“ Džejmsa Džojsa. Glumila je i na filmu, između ostalog u delu Lakisa Papastatisa Το μόνον της ζωής του ταξείδιον („Jedino putovanje njegovog života“). Godine 2016. režirala je u Narodnom pozorištu Grčke scensku verziju „Kidajući talase“ (Breaking the Waves) i sama u njoj glumila.

Pateraki je poznata po zahtevnom pozorištu u čijem je središtu tekst i po probama koje mogu trajati mnogo meseci. Glumac Janis Palamiotis, koji je učio i radio s njom u Solunu, povezuje njen pristup sa stilizovanom skandinavskom glumom, sa Grotovskim i Piterom Brukom, kao i sa filmskim stvaraocima kao što su Bergman, Drajer i Tarkovski. Ona kaže da je sopstveni sistem glumačkih vežbi razvila kroz Augusta Strindberga, čiju je dramu Προς Δαμασκόν („Ka Damasku“) postavila u Onassis Stegi 2016. kao prvu grčku postavku tog dela.

Njen rad sa antičkim tekstovima posebno je zanimljiv onima koji uče jezik. Za Narodno pozorište u antičkom Epidauru 2008. spojila je Οιδίπους Τύραννος („Car Edip“) i Οιδίπους επί Κολωνώ („Edip na Kolonu“) u jednu predstavu. Umesto postojećeg prevoda, sa Janisom Lignadisom pripremila je novu verziju na novogrčkom, skraćujući samo ponavljanja i zadržavajući horske pesme i Edipove monologe. Godine 2014. adaptirala je Tukididovu istoriju Peloponeskog rata kao Το μανιφέστο του πολέμου („Manifest rata“), prvi deo, za Malo pozorište antičkog Epidaura, sa Periklovim posmrtnim govorom na kraju.

Podržava i savremene grčke dramske pisce. Godine 2018. režirala je u Peiraios 260 tročasovnu „crvenu predstavu“ sazdanu od jedanaest drama Lule Anagnostaki, a 2019. završila je trilogiju po delu Dimitrisa Dimitrijadisa Πεθαίνω σα χώρα („Umirem kao zemlja“) predstavom u nedovršenom tunelu metroa u Pireju.

Predstave Rula Pateraki pokazuju kako grčko pozorište održava živim antičke i savremene tekstove izgovarajući ih na današnjem grčkom. Digitalna arhiva Narodnog pozorišta čuva program i fotografije njenog „Edipa“ iz 2008, a Festival Atine i Epidaura ima stranice o njenim projektima o Tukididu i Anagnostaki. Probajte malu probu kod kuće: izaberite rečenicu iz grčkog teksta ove stranice, na primer Οι ηθοποιοί διαβάζουν το κείμενο („Glumci čitaju tekst“). Pročitajte je jednom normalno, a zatim pratite dva uputstva partnera: πιο αργά (sporije) i πιο δυνατά (glasnije). Zamenite uloge. Ova uputstva su naša sopstvena vežba, a ne reči iz njenih predstava.

• Njena prva uloga, sa oko deset godina, bio je dečak Isak u „Avramovoj žrtvi“.
• Pre nego što je učila glumu, diplomirala je englesku književnost.
• Njen projekat o Anagnostaki iz 2018. igran je paralelno sa zasebnom „belom predstavom“ u drugoj sali istog prostora.
• Jedna od njenih predstava 2019. održana je u nedovršenom tunelu metroa, za samo 60 gledalaca.