Eli Lambeti

Rođena je kao Eli Luku 13. aprila 1926. u Viliji, planinskom selu u zapadnoj Atici, a odrasla je u Atini. Godine 1941, sa petnaest godina, pala je na prijemnom ispitu dramske škole Narodnog pozorišta, ali je uz pomoć strica, glumca Stamatisa Lukosa, primljena u novu dramsku školu velike glumice Marike Kotopuli. Uzela je umetničko ime Lambeti, koje joj je predložio stric, i ubrzo igrala glavne uloge u komercijalnim pozorištima Atine.

Godine 1952. osnovala je pozorišnu trupu sa Jorgosom Papasom i glumcem Dimitrisom Hornom, svojim partnerom na sceni, a od 1953. do 1959. i u životu; zajedno su postali najomiljeniji par atinske scene, igrajući savremenu evropsku i američku dramu, kao i grčke komade. U isto vreme otkrio ju je film. Mihalis Kakojanis dao joj je ulogu u svom prvom filmu, Κυριακάτικο ξύπνημα (Nedeljno buđenje, 1954), a zatim u filmovima Το κορίτσι με τα μαύρα (Devojka u crnom, 1956) i Το τελευταίο ψέμα (Poslednja laž, 1958). Šezdesetih i sedamdesetih godina radila je uglavnom u pozorištu i ređe se pojavljivala na platnu. Obolela je od raka i umrla u Njujorku 3. septembra 1983, u pedeset sedmoj godini.

Umetnost Lambetijeve bila je uzdržanost. Grčka scenska gluma tog vremena bila je glasna i patetična; ona je govorila tiho, malo se kretala i puštala kameru da pronađe njeno lice. Kritičari su je poredili sa velikim glumicama evropskog filma, a za čitavu generaciju bila je jednostavno «η Λαμπέτη» (Lambeti).

Κυριακάτικο ξύπνημα (Nedeljno buđenje, 1954) je laka komedija o izgubljenoj lutrijskoj srećki koja dobija, i o životima koje preokreće. Η κάλπικη λίρα (Lažni novčić, 1955) Jorgosa Cavelasa, film u nekoliko epizoda koje prate lažni zlatni suveren kroz Atinu, dao je njoj i Hornu jednu od svojih priča. Το κορίτσι με τα μαύρα (Devojka u crnom, 1956), snimljen na ostrvu Hidri, njeno je remek-delo: igra Marinu, stidljivu mladu ženu u crnini, koju ismevaju ogovaranja malog ostrva i koja se zaljubljuje u posetioca iz Atine. Film je bio u takmičarskom programu festivala u Kanu 1956. i proslavio je u inostranstvu i Lambetijevu i Kakojanisa. U filmu Το τελευταίο ψέμα (Poslednja laž, 1958) igra kćer atinske građanske porodice koja je izgubila novac ali čuva privid, i koju guraju ka bogatom braku. U sva tri filma ona daje lice Grkinji pedesetih godina, uhvaćenoj između starih pravila i novih nada.

Lambetijeva je i danas uzor grčke filmske glumice. Njena tri filma sa Kakojanisom su restaurirani klasici, koji se prikazuju na grčkoj televiziji i na filmskim retrospektivama, a Devojka u crnom je najbolji početak: bele kuće i luka Hidre u crno-beloj tehnici i ljubavna priča koju učenik može da prati uz titlove. Dramske škole u Atini i dalje govore o njenom prirodnom stilu, a pozorišni ljudi koriste njeno ime kao skraćenicu za glumicu retke osećajnosti. Ako odete na Hidru, popnite se od luke uličicama u kojima je film sniman.

• Lambeti je bilo umetničko ime; rođena je kao Eli Luku.
• Sva tri njena najpoznatija filma režirao je Mihalis Kakojanis, godinama pre svog Grka Zorbe.
• Devojka u crnom snimljena je na Hidri, dok je ostrvo još bilo mirno mesto, pre turizma.
• Godinama su ona i Dimitris Horn vodili sopstvenu pozorišnu trupu u Atini.