Život
Arat je rođen oko 315. ili 310. p. n. e. u Solima, grčkom gradu u Kilikiji. O njegovom životu malo je pouzdano: naši podaci potiču iz četiri kratka anonimna antička Žitija i iz odrednice u vizantijskom rečniku zvanom Suda, a neki njihovi detalji su sumnjivi. Kao mladić otišao je u Atinu, gde se upoznao sa stoičkom filozofijom, školom koja je učila da jedan božanski razum prožima ceo svet.
Oko 276. p. n. e. makedonski kralj Antigon Gonata pozvao ga je na svoj dvor u Pelu. Povod je bilo kraljevo venčanje s Filom, a Arat je za slavlje napisao Himnu Panu, danas izgubljenu. Prema antičkim Žitijima, Antigon se divio proznoj astronomiji Eudoksa sa Knida i zamolio je Arata da je pretoči u stihove. Rezultat su bili Φαινόμενα (Fenomeni, „Pojave“).
Arat je neko vreme boravio i na dvoru Antioha I u Siriji, a kaže se da je radio na izdanju Homera. Druge pesme poznate su samo po naslovima, a dva kratka epigrama sačuvana su u Grčkoj antologiji. Umro je oko 240. p. n. e. Nije bio astronom po zanimanju, već pesnik koji je umeo da teško znanje učini jasnim i lakim za pamćenje.
Dela
Fenomeni su didaktički spev od 1154 heksametra, stiha Homera i Hesioda. Počinju kratkom himnom Zevsu koja otpočinje rečima «Ἐκ Διὸς ἀρχώμεσθα» (Počnimo od Zevsa) i prikazuje boga prisutnog na svakoj ulici, na svakom trgu, na moru i u svakoj luci. Glavni deo zatim vodi čitaoca kroz nebo: najpre kroz severna sazvežđa, zatim kroz južna, potom kroz velike nebeske krugove i zvezde koje izlaze i zalaze tokom godine. Poslednji deo, od 758. stiha do kraja, okreće se znacima vremena: rogovima Meseca, oblacima i vetrovima, vranama, mravima i ždralovima.
Arat slika rečima. Dve Medvedice, Ἄρκτοι, kruže oko pola; grčki mornari plove prema većoj, feničanski prema manjoj. Između njih vijuga Zmaj kao rukavac reke. Za Plejade se kaže da ih je sedam, primećuje on, iako se vidi samo šest. Njegov veliki uzor bio je Hesiod, a veliki deo astronomije poticao je od Eudoksa; deo o vremenu verovatno se oslanjao na Teofrasta. Kalimah je hvalio prefinjeni jezik speva, koji se ubrzo mnogo čitao i komentarisao u celom grčkom svetu.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Rimljani su zavoleli Fenomene. Ciceron, Germanik i Avijen preveli su ih na latinski, Vergilije ih je odjekivao u Georgikama, a ilustrovani prepisi poput Lajdenske Arateje, nastale oko 830–840, preneli su njihove slike sazvežđa u srednjovekovnu Evropu. U Delima apostolskim 17:28 Pavle, govoreći u Atini, citira njihov peti stih: «Τοῦ γὰρ καὶ γένος ἐσμέν» (Jer smo i mi njegov rod). Savremeni grčki i dalje koristi imena iz speva, kao što su η Μεγάλη Άρκτος (Veliki medved), ο Δράκων (Zmaj) i οι Πλειάδες (Plejade), a njegov naslov živi u svakodnevnoj reči το φαινόμενο (pojava, fenomen). Probajte: otvorite savremenu kartu neba s imenima, pronađite dve Medvedice i Zmaja i napišite tri grčke rečenice sa πάνω, κάτω i δίπλα. Aratovi znaci vremena su istorija, a ne vremenska prognoza.
Da li ste znali?
- Fenomeni imaju 1154 stiha, a himna Zevsu na početku zauzima samo prvih 18.
- Kalimah je napisao kratak epigram koji pozdravlja „tanane reči“ speva kao znak Aratovih neprospavanih noći.
- Arat kaže da se za Plejade govori da ih je sedam, ali se vidi samo šest; Lajdenska Arateja slika svih sedam kao ženske glave.
- Među znacima vremena su tanki rogovi mladog Meseca i užurbani rad mrava, ali to su drevna verovanja, a ne savremena nauka.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ὕμνος εἰς Πᾶνα | Himna Panu — za venčanje Antigona i File, izgubljena | c. 276 BC |
| Φαινόμενα, στ. 1–18 | Fenomeni, stihovi 1–18 — uvodna himna Zevsu | after c. 276 BC |
| Φαινόμενα, στ. 26–62 | Fenomeni, stihovi 26–62 — dve Medvedice i Zmaj | after c. 276 BC |
| Φαινόμενα, στ. 254–267 | Fenomeni, stihovi 254–267 — sedam Plejada | after c. 276 BC |
| Φαινόμενα, στ. 758–1154 | Fenomeni, stihovi 758–1154 — znaci vremena | after c. 276 BC |
Stih koji vredi zapamtiti
ἑπτάποροι δὴ ταί γε μετʼ ἀνθρώπους ὑδέονται, ἓξ οἶαί περ ἐοῦσαι ἐπόψιαι ὀφθαλμοῖσιν.
Na današnjem grčkomΕπτά λέγονται ανάμεσα στους ανθρώπους, κι ας είναι μόνο έξι ορατές στα μάτια.
heptáporoi dḕ taí ge met’ anthrṓpous hydéontai, hèx hoîaí per eoûsai epópsiai ophthalmoîsin.
Među ljudima se kaže da ih je sedam, mada se očima vidi samo šest.
