Georgija Ntagaki

Georgija Ntagaki rođena je i odrasla u Atini; njena porodica potiče iz Retimna na Kritu. Roditelji nisu bili muzičari, ali su rano podržali njenu sklonost ka muzici. Sa dvanaest godina počela je časove kritske lire kod Manosa Pirovolakisa, koga je kasnije opisala kao izvrsnog i veoma strogog učitelja. Učila je i klavir, pevanje, teoriju muzike i harmoniju, kao i fotografiju. U intervjuu iz 2018. rekla je da i dalje uči na atinskim konzervatorijumima, uz tradiciju sa kojom je odrasla.

Njen prvi album, Στην άκρη αυτού του κόσμου (Na ivici ovog sveta), izašao je 2006. za kritsku izdavačku kuću Aerakis. Prema njenoj zvaničnoj biografiji, leta 2009. bila je na turneji u 25 gradova u inostranstvu sa Erikom Berdonom i grupom Animals, dodajući liru rok pesmama. Iste godine nemačka kuća za world muziku Network Medien objavila je njen album Ασκαρδαμυκτί (Ne trepnuvši), prodavan i kao Secret Love. Φόβος (Strah) usledio je 2014. za Monopol Records u Berlinu. Nastupala je i na sceni u predstavi Αναφορά στον Γκρέκο (Izveštaj Greku), delu Takisa Hrisikakosa prema Nikosu Kazancakisu. Singlovi za Minos EMI i Panik Oxygen doveli su do albuma Πάθος (Strast) 2021. godine.

Ntagaki peva i svira u isto vreme. Kritska lira je mali instrument u obliku kruške sa tri žice, koji se drži uspravno na kolenu i svira gudalom. Na debiju iz 2006. navedena je kao izvođač na liri, klaviru i vokalu. Album ostaje blizu kritske muzike: sadrži σούστα (sustu), živahnu kritsku igru, i završava se pesmom ριζίτικο (rizitiko), pesmom iz planinskih sela zapadnog Krita, aranžiranom prema poznatoj izvedbi Nikosa Ksilurisa.

Kasnije je jednostavno objasnila svoj pravac: u njoj postoje dva sveta, tradicija sa kojom je odrasla i klasično i savremeno obrazovanje stečeno u Atini, a njen identitet nastaje iz njihovog spajanja. Ασκαρδαμυκτί se već kretao između njih, sa numerom Ερωτόκριτος (Erotokritos), nazvanom po spevu kritske renesanse, pored novih pesama kao što je Το καράβι της φυγής (Brod bekstva). Godine 2016. nastupala je u Αναφορά στον Γκρέκο u pozorištu Kolonos u Atini, gde su njena lira i glas odgovarali likovima Kazancakisa. Singl iz 2019. Η Τίγρη (Tigrica) preradio je, sa tvrđim rok zvukom, pesmu Dimitrisa Apostolakisa (Hainisa), koju je prvi otpevao Psarantonis. Πάθος okuplja trinaest numera, među njima Τα ποτάμια (Reke) i Σύννεφο θα γίνω (Postaću oblak), prvi put čutu u kratkometražnom filmu Τα Γεμιστά.

Na Kritu su liru dugo svirali uglavnom muškarci, a novinar je 2018. ženu sa lirom nazvao retkim prizorom; Ntagaki je odgovorila da za nju u muzici nema visoko ili nisko, već samo vrednih, dostojanstvenih i dobrih umetnika. Grčka štampa ju je opisala kao nekonvencionalnu sviračicu lire, a njen rad nosi instrument od seoskih igara do roka i pozorišta. Za onoga ko uči jezik, lira je jasan put ka jednostavnom opisivanju. Pogledajte fotografiju kritske lire na ovoj stranici i imenujte tri stvari: η λύρα, οι χορδές, το δοξάρι. Zatim poslušajte početak numere Σούστα sa njenog albuma iz 2006. i naglas recite šta čujete: Ο ήχος είναι μακρύς (Zvuk je dug) ili Ο ήχος είναι σύντομος (Zvuk je kratak).

• Kada su je 2018. pitali za prekretnicu na njenom muzičkom putu, izabrala je svoj prvi čas kritske lire.
• Njen prvi učitelj, Manos Pirovolakis, svirao je i klavir na njenom debitantskom albumu iz 2006. i miksovao ga.
• Naslov albuma Ασκαρδαμυκτί je grčki prilog koji znači „ne trepnuvši”.
• Njen savet mladim muzičarima staje u četiri reči: Επιμονή, υπομονή, αγάπη, αλήθεια (istrajnost, strpljenje, ljubav, istina).