Patriša Apergi

Patriša Apergi rođena je u Atini; njene objavljene biografije ne navode godinu. Plesom je počela da se bavi u školi Niki Kontaksaki, a zatim je studirala teatrologiju na Nacionalnom i Kapodistrijinom univerzitetu u Atini, na Odseku za pozorišne studije. Potom je studirala ples na Université de Nice Sophia-Antipolis u Francuskoj i koreografiju na Middlesex University u Londonu. Godine 2006. osnovala je trupu savremenog plesa Αερίτες (Aerites), koja od tada izvodi njena scenska dela.

Evropske mreže uskoro su je pozvale. Bila je modul-dance umetnica mreže European Dancehouse Network 2013–2014. i pridružena umetnica Maison de la Danse u Lionu 2016–2017. Godine 2017. stvorila je Prometheus and the Rebels of Today kao gostujuća koreografkinja trupe EgriBiancoDanza u Torinu, a 2019. radila je sa igračima opere u Gdanjsku u Poljskoj i sa italijanskom trupom Aterballetto. Godine 2021. koreografisala je National Adulthood za Balet Grčke nacionalne opere, a 2022. Newtopia sa austrijskom grupom Bodhi Project. Podučavanje ide uz scenu: predaje ples i pozorište u školi Leonteios u Atini, od 2016. do 2020. predavala je koreografiju u profesionalnoj plesnoj školi Ana Petrova–Maro Marmarinu, a od 2013. do 2020. vodila je plesni program za osobe starije od 65 godina u Onassis Stegi. Od 2020. do 2022. bila je članica upravnog odbora Atinskog i Epidaurskog festivala.

Glavna tema Apergijeve je telo u gradu. O predstavi Era po Vera (2012), izvedenoj u Onassis Stegi, objasnila je da je trupa krenula od pokreta rođenih na ulici, često među siromašnijim grupama koje traže glas: parkura, strit densa, kapoeire, afričkog plesa, protesta i sukoba. Taj kod spojili su sa savremenim plesom i izgradili ono što je nazvala pokretnim rečnikom grada, neku vrstu plesnog grafita Atine. Πλάνητες (Planites, Lutalice), iz oko 2013, imala je isključivo mušku podelu i prikazivala ulicu kao mesto lutanja, nade u bolje sutra i susreta sa strancem.

Cementary (2017), ponovo u Stegi, nastala je, kako je kasnije rekla, u vreme kada se osećala poraženo, a tela su delovala pritisnuto gravitacijom. Πολήττες (2018) okrenula se arapskom plesu dabke, nekada igranom na krovovima, a kasnije plesu otpora, da bi pokazala pokrete koji propadaju i ponovo se dižu; povezala ju je sa πολίτες (građanima) zemlje koja proživljava ήττα (poraz). Ο Οίκος της Ταραχής (Kuća nemira, 2023) pozajmila je iz voginga i krampinga, gde se izabrane porodice međusobno podržavaju. Hystory (2025), izvedena na Atinskom i Epidaurskom festivalu sa pet žena, ženski je nastavak predstave Planites. Naslov se igra starogrčkom reči ὑστέρα (materica), iz koje potiče reč histerija, i engleskom reči history (istorija).

Apergijeva gradi i mesta na kojima novi ples može da raste. Godine 2021, sa Elefsinom 2023, Evropskom prestonicom kulture, osnovala je U(R)TOPIAS, predstavljenu kao prvu akademiju koreografije u Grčkoj. Godine 2018. postavila je Πολήττες revisited na antičkom stadionu u Epidauru sa 90 studenata plesa i pozorišta iz celog sveta. U julu 2026. donela je Τόσαις φοραίς τόσο κοντά να είμαι na Međunarodni festival plesa u Kalamati, zajedničko veče uz muziku Jorgosa Kumendakisa; njen deo inspirisan je Kavafijevom pesmom Γκρίζα (Sive). Ako učite grčki, sami isprobajte njenu gradsku temu. Zamislite trg i pokrećite zamišljenog plesača kratkim rečenicama na novogrčkom: Ο χορευτής έρχεται από τον δρόμο (Plesač dolazi sa ulice). Πηγαίνει προς την πλατεία (Ide prema trgu). Zatim stavite jednog plesača μέσα (unutra) u krug, a drugog έξω (napolje).

• Pre koreografije studirala je teatrologiju na Univerzitetu u Atini.
• Od 2013. do 2020. vodila je plesni program za osobe starije od 65 godina u Onassis Stegi.
• Naslov Hystory spaja starogrčko ὑστέρα (materica) sa engleskom reči history (istorija).
• Od 2020. do 2022. bila je u upravnom odboru Atinskog i Epidaurskog festivala.