Konstantinos Kanaris

Kanaris je rođen na Psari, stenovitom ostrvu blizu Hiosa čiji su stanovnici živeli od mora, verovatno oko 1790; tačna godina nije poznata. Odrastao je na trgovačkim brodovima i bio je kapetan broda kada je 1821. počela Grčka revolucija. Psara je, zajedno sa Hidrom i Specesom, dala revoluciji flotu: trgovačke brigove pretvorene u ratne brodove i stare čamce pretvorene u πυρπολικά (brodove-palikuće), napunjene katranom, barutom i suvim drvetom, koje je trebalo navesti na neprijateljski brod, zapaliti i napustiti u poslednjem trenutku.

U aprilu 1822. osmanske snage iskrcale su se na Hios i pobile ili porobile veliki deo stanovništva, pokolj koji je potresao Evropu. U noći između 6. i 7. juna 1822. (po starom kalendaru), dok je osmanska flota bila usidrena kod Hiosa i slavila kraj Ramazana, Kanaris je doveo svoj brod-palikuću uz bok admiralskog broda kapudan-paše, osmanskog admirala, i zapalio ga. Brod je eksplodirao; admiral i veliki broj njegovih ljudi poginuli su, a Kanaris se spasao malim čamcem. Kasnije iste godine spalio je još jedan osmanski brod kod Tenedosa.

Posle nezavisnosti služio je novoj državi više od pedeset godina: kao pomorski oficir i admiral, kao ministar i nekoliko puta kao premijer, između ostalog 1864. i ponovo 1877. Učestvovao je u pokretu koji je 1862. zbacio kralja Otona. Umro je u Atini u septembru 1877, na dužnosti predsednika vlade nacionalnog jedinstva, i sahranjen je na Prvom atinskom groblju.

Kanaris nije pisao knjige; njegovo delo bilo je nekoliko noćnih napada koji su promenili rat na moru. Osmanska mornarica imala je velike linijske brodove sa mnogo topova; Grci su imali male, brze trgovačke brodove. Brodovi-palikuće bili su oružje koje je napravilo razliku, a Kanaris je postao njihov majstor. Njegove napade proslavila je hrabrost koju su zahtevali: posada je morala da dovede eksplozivni čamac tik uz neprijateljski trup, da ga tu pričvrsti kukama, zapali fitilj i odvesla se pre nego što se vatra proširi. Jedna greška značila je smrt.

Spaljivanje admiralskog broda kod Hiosa u junu 1822. bilo je najspektakularniji udarac celog rata. Dogodilo se samo nekoliko nedelja posle pokolja na Hiosu, i Grci su ga doživeli kao osvetu; za Evropu je bio dokaz da ustanici umeju da se bore. Francuski pesnik Viktor Igo napisao je pesmu pod naslovom Canaris u zbirci Les Orientales (1829), a slikari u Parizu i Londonu prikazivali su zapaljeni brod. Kanaris je nastavio da se bori: kod Tenedosa 1822, a 1825. predvodio je smeo pokušaj da spali egipatsku flotu unutar luke u Aleksandriji, koji nije uspeo, ali je uznemirio neprijatelja. Kada je njegovo rodno ostrvo Psara 1824. uništila osmanska flota, bio je među onima koji su se spasli i nastavili borbu.

U miru je bio tih, gotovo ćutljiv čovek, koga su poštovale sve stranke jer su ga smatrali poštenim. Zbog tog ugleda pozivali su ga da vodi vladu u teškim trenucima, čak i kada je bio starac.

Svako grčko dete uči o Kanarisu u školi, obično oko 25. marta, Dana nezavisnosti, kada se junaci iz 1821. obeležavaju školskim priredbama i pesmama. Ulice i trgovi nazvani Κανάρη postoje u gotovo svakom grčkom gradu, a grčka ratna mornarica dala je njegovo ime nekolikim ratnim brodovima, uključujući jednu modernu fregatu. Na Psari, malom ostrvu odakle je poticao, sećanje na njega je svuda, a uništenje Psare 1824. ovekovečeno je u čuvenoj kratkoj pesmi Dionisiosa Solomosa «Η καταστροφή των Ψαρών» (Uništenje Psare), koju učenik može da pročita za nekoliko minuta. U Nacionalnom istorijskom muzeju u Atini možete videti portrete i relikvije kapetana brodova-palikuća. Učenik može da počne čitanjem kratke priče o noći kod Hiosa, a zatim da potraži slike zapaljenog admiralskog broda.

• Niko ne zna tačno kada je rođen: navode se godine između otprilike 1790. i 1795.
• Viktor Igo, autor Jadnika, napisao je pesmu njemu u čast.
• Bio je premijer Grčke kada je umro 1877, u dobi od preko osamdeset godina.
• Njegovo rodno ostrvo Psaru uništila je osmanska flota 1824; on se spasao i borio se još tri godine.