Vasilis Aleksakis

Vasilis Aleksakis (latinicom i Vassilis ili Vasilis Alexakis) rođen je u Atini 25. decembra 1943. i odrastao je u kvartu Kalitea; porodica mu je bila poreklom sa Santorinija. Godine 1961, sa 17 godina i bez znanja francuskog, otišao je sa stipendijom u Francusku da studira novinarstvo u Lilu. Oko 1964. vratio se u Grčku na služenje vojnog roka. Posle puča pukovnika 1967. ponovo je otišao i 1968. nastanio se u Parizu, koji je ostao njegov glavni dom do kraja života.

U Parizu je radio kao novinar i književni kritičar i dugo godina sarađivao sa listom Le Monde, kao i sa La Croix i France Culture. Crtao je karikature i režirao kratke filmove. Njegov prvi roman, Le Sandwich, objavljen je na francuskom 1974. Oko 1980. objavio je Τάλγκο (Talgo), svoju prvu knjigu napisanu na grčkom; prodata je u više od 200.000 primeraka, a Jorgos Cemberopulos ju je 1984. ekranizovao kao Ξαφνικός έρωτας (Iznenadna ljubav). Od tada je svoje knjige prenosio sa francuskog na grčki i obrnuto, sam ih prevodeći ili prepisujući.

Među njegovim priznanjima su nagrada Medisis 1995, nekoliko nagrada Francuske akademije i grčka Državna nagrada za roman 2004. Godine 2017. Univerzitet u Atini proglasio ga je počasnim doktorom. Vreme je delio između Pariza, Atine i ostrva Tinos, a umro je u Atini 11. januara 2021, u 77. godini.

Jezik je glavni junak Aleksakisovih zrelih knjiga. U romanu Η μητρική γλώσσα (Maternji jezik, 1995) Pavlos, grčki ilustrator koji živi u Parizu, vraća se u Grčku i pokušava da otkrije značenje slova E koje je nekada visilo na ulazu u Apolonov hram u Delfima. Potraga postaje način da se ponovo poveže sa svojom zemljom, porodicom i prvim jezikom. Aleksakis je napisao grčki tekst i sam uradio i francusku verziju, La Langue maternelle, koja je dobila nagradu Medisis.

Οι ξένες λέξεις (Strane reči, 2002) okreće se trećem jeziku: pripovedač uči sango, jezik Centralnoafričke Republike. Sam Aleksakis je naučio sango i putovao po Centralnoj Africi; u intervjuu iz 2008. rekao je da mu je okvir dva jezika previše tesan. Strane reči su njegov prvi roman preveden na engleski. U μ.Χ. (Ap. J.-C., Posle Hrista, 2007) student stare istorije istražuje manastire Svete Gore po nalogu veoma stare i bogate žene; knjiga kritikuje moć Pravoslavne crkve i dobila je Veliku nagradu za roman Francuske akademije. Njegov poslednji roman, Το κλαρινέτο (Klarinet, 2015), oplakuje prijatelja i izdavača Žan-Marka Robera i istovremeno opisuje Grčku u ekonomskoj krizi. Ironija i crni humor prožimaju sve ove knjige, zajedno sa pažljivim odnosom prema pojedinačnim rečima.

U Grčkoj se Aleksakis čita kao pisac koji je u grčku prozu uneo iseljeništvo i dvojezičnost, a njegove grčke knjige i dalje se objavljuju. On je i prirodan vodič za svakoga ko uči grčki kao drugi jezik. Počnite od njegove rečenice u okviru ispod: maternji jezik nije „majčin jezik”, već jezik ulice, lokalni jezik. Pronađite μητρική γλώσσα (maternji jezik) i ξένη γλώσσα (strani jezik) u grčkom tekstu na ovoj stranici. Zatim napišite tri rečenice svoje jezičke biografije, na primer: Η μητρική μου γλώσσα είναι… (Moj maternji jezik je…) i Έμαθα την πρώτη ξένη γλώσσα στο σχολείο (Prvi strani jezik naučio sam u školi). Na kraju pogledajte glavna dela i recite na grčkom na kom je jeziku neka knjiga prvo napisana: Το «Τάλγκο» γράφτηκε στα ελληνικά (Talgo je napisan na grčkom).

• U Francusku je stigao sa 17 godina ne govoreći francuski, a kasnije je osvojio velike francuske književne nagrade.
• Naučio je sango, jezik Centralnoafričke Republike, i učinio ga temom romana.
• Po romanu Τάλγκο (Talgo) snimljen je 1984. film Ξαφνικός έρωτας (Iznenadna ljubav).
• U intervjuu iz 2008. rekao je da teško piše na oba svoja jezika.