Стесихор

Античка биографска традиција смешта Стесихора између последње четвртине VII и прве половине VI века пре н. е. Малколм Дејвис и Патрик Финглас, приређивачи савременог стандардног издања (2014), датују његову делатност углавном у прву половину VI века. Антички извори га повезују са Химером, грчким градом на северној обали Сицилије, док други наводе Матаур (Метаур) у јужној Италији; научници и даље расправљају да ли је рођен у једном граду и преселио се у други. Према традицији, право име му је било Тисија, а Στησίχορος, отприлике „онај који поставља хор“, било је име настало из његовог рада са хорском песмом. Облици Stesichorus, Stesichoros и Stisichoros означавају истог песника.

Мало је поузданих чињеница о његовом животу, а већина прича о њему настала је много после његове смрти. Најпознатију преноси Платон у „Федру“ (Φαῖδρος): Стесихор је ослепео пошто је ружно говорио о Јелени Тројанској, схватио узрок, спевао палинодију, песму која каже супротно, и одмах прогледао. То је античко предање, а не документован догађај. Нека античка сведочанства повезују га и са боравком у Спарти, где је Јелена била поштована. Са више сигурности може се рећи да је стварао у грчким градовима Запада, на дорском књижевном језику богатом хомерским речима.

Александријски научници сакупили су Стесихорову поезију у 26 књига, али је сачувано само око сто фрагмената, углавном кратких. Наслови показују његов распон: „Герионида“ (Γηρυονηίς) о Хераклу и тротелесном чудовишту Гериону; „Разарање Илиона“ (Ἰλίου Πέρσις) и „Повратци“ (Νόστοι) из тројанског циклуса; „Орестија“ (Ὀρέστεια); и „Ерифила“ (Ἐριφύλη) из тебанског мита. Римски критичар Квинтилијан писао је да је лиром носио терет епске поезије. Песме су биле дуге: папирус „Гериониде“ објављен 1967. (P.Oxy. 2617) на маргини носи број стиха 1300, иако је читљиво само око 180 стихова. Папирус из Лила, објављен 1976, чува говор мајке синовима Етеоклу и Полинику; приређивачи су га приписали Стесихору, али га не прихватају сви научници.

Антички писци приписивали су му и прву хорску тријаду строфе, антистрофе и епода, на коју подсећа изрека τρία Στησιχόρου („три Стесихорова“). Његове најрасправљаније песме тичу се Јелене. У Палинодији је порекао да је она икада пловила у Троју: стихови које наводи Платон почињу речима „ова прича није истинита“. У верзији повезаној са Палинодијом, у Троју је отишао само привид (εἴδωλον) Јелене. Још се расправља да ли је постојала једна Палинодија или две. Еурипидова драма „Јелена“ (Ἑλένη) следи ову алтернативну верзију.

Стесихор се данас чита у грчким антологијама архајске лирике, међу њима и у онлајн приручнику Центра за грчки језик (Κέντρο Ελληνικής Γλώσσας), који наводи фрагмент палинодије. Његова Јелена-привид живи и у Еурипидовој „Јелени“ (Ἑλένη). Пробајте овако: прочитајте три наведена стиха уз наш новогрчки превод, па напишите две реченице на новогрчком. Прва: Ο Όμηρος λέει ότι η Ελένη πήγε στην Τροία (Хомер каже да је Јелена отишла у Троју). Друга: Ο Στησίχορος, όμως, γράφει ότι δεν πήγε ποτέ (Стесихор, ипак, пише да никада није отишла). Затим додајте реченицу која почиње са λέγεται ότι (каже се да) о причи о слепилу. Ниво B2 описује ово прилагођено вежбање, а не самостално читање древног дорског оригинала.

• Према традицији, право име му је било Тисија; Стесихор значи отприлике „онај који поставља хорове“.
• Један фрагмент папируса „Гериониде“ носи број стиха 1300.
• Палинодија долази од πάλιν (назад, обрнуто) и ᾠδή (песма): песма која каже супротно.
• Античка изрека τρία Στησιχόρου („три Стесихорова“) означава строфу, антистрофу и епод.