Život
Aglaja Papa, čije se ime piše i Aglaia Pappa, rođena je na Krfu 1904. godine, prema Nacionalnoj galeriji Grčke; nekoliko drugih izvora navodi 1903. Na ostrvu je prve časove slikanja imala kod Markosa Zavicijanosa i Konstantinosa Partenisa. Zatim je studirala na Školi lepih umetnosti u Atini, gde su joj profesori, između ostalih, bili Nikolaos Litras, Partenis i Tomas Tomopulos. Oko 1925. slikar Spiros Vasiliju naslikao je njen veliki portret, koji je ona kasnije poklonila Nacionalnoj galeriji.
Posle diplomiranja nastavila je studije u Trstu i Milanu, a u Beču je pohađala kurseve istorije umetnosti. Nastava i stručne umetničke škole zanimale su je od ranih dana. Po povratku u Grčku predavala je slikarstvo i dekorativnu umetnost u stručnoj školi sirotišta Amalijeo. Bila je članica umetničkih grupa Τέχνη (Umetnost) i Στάθμη (Nivo), Komore likovnih umetnosti Grčke i Udruženja grčkih umetnica.
Priredila je nekoliko samostalnih izložbi i učestvovala na grupnim izložbama u Grčkoj i inostranstvu, među njima na Venecijanskom bijenalu 1934. i 1936. i na Bijenalu u Aleksandriji 1957. Kritika njenog vremena povoljno je primila njen rad. Nacionalna galerija je 14. novembra 1980. otvorila retrospektivu njenog rada. Umrla je u Pireju 1984. godine.
Dela
Prema Nacionalnoj galeriji, njene glavne teme bile su pejzaži i portreti. U oba žanra primenjivala je čvrst, geometrijski zasnovan način komponovanja slike koji je naučila od Partenisa. Među ranim delima u Galeriji su Αυτοπροσωπογραφία (Autoportret) u ulju iz oko 1932. i Δύο αδερφές (Dve sestre), naslikane oko 1935. gvašom i temperom na kartonu. Portreti imenovanih osoba, kao što su Η Γιαννούλα (Janula) i Καπετάν Τσόχας (Kapetan Cohas, oko 1950), pokazuju njeno zanimanje za pojedinca.
Nekoliko pejzaža dobilo je naslov po mestima i drveću: Μπατσί Άνδρου (Batsi na Androsu, 1940–1950), Ελιές (Masline, oko 1940–1950) i, mnogo kasnije, Πεύκα στην Κέρκυρα (Borovi na Krfu, 1976–1978), veliko ulje na platnu dimenzija 85 × 118 cm. Od šezdesetih godina njene kompozicije postale su apstraktne. Dela poput Σύνθεση Γ΄ (Kompozicija C, 1963–1967), ulje na lesonitu, i Φτερά (Perje, 1963–1967) više ne imenuju mesto ni osobu. Njen put povezuje Partenisovu nastavu, umetničke grupe međuratnog perioda i okretanje ka apstrakciji u posleratnom grčkom slikarstvu. Katalog retrospektive iz 1980, s predgovorom Dimitrisa Papastamosa, okupio je 136 tabli s njenim delima.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Slike Aglaje Pape čuvaju se u javnim zbirkama. Nacionalna galerija Grčke beleži šesnaest njenih dela, od kojih je mnoga poklonila sama umetnica, a prema njenoj onlajn zbirci Autoportret je izložen u centralnoj zgradi u Atini, kao i njen portret koji je naslikao Spiros Vasiliju. Gradska galerija Krfa poseduje zbirku od 23 njena dela. Za vežbu iz grčkog otvorite onlajn stranicu slike Μπατσί Άνδρου (Batsi na Androsu) u Nacionalnoj galeriji i pažljivo pogledajte sliku. Napišite tri rečenice o onome što vidite pomoću βρίσκεται (nalazi se) i δίπλα σε (pored), počevši sa Στο κέντρο βρίσκεται… (U sredini se nalazi…). Zatim u jednoj rečenici prenesite mišljenje muzeja: Η Πινακοθήκη γράφει ότι… (Galerija piše da…).
Da li ste znali?
- Spiros Vasiliju naslikao je njen portret oko 1925; kasnije ga je poklonila Nacionalnoj galeriji.
- Dva puta je izlagala na Venecijanskom bijenalu, 1934. i 1936.
- Pored slikarstva, u Beču je pohađala kurseve istorije umetnosti.
- Bila je članica Udruženja grčkih umetnica.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Αυτοπροσωπογραφία | Autoportret | c. 1932 |
| Δύο αδερφές | Dve sestre | c. 1935 |
| Μπατσί Άνδρου | Batsi na Androsu | 1940–1950 |
| Ελιές | Masline | c. 1940–1950 |
| Σύνθεση Γ΄ | Kompozicija C | 1963–1967 |
| Πεύκα στην Κέρκυρα | Borovi na Krfu | 1976–1978 |
Stih koji vredi zapamtiti
το στέρεο, γεωμετρικών αναφορών συνθετικό κανόνα, που διδάχτηκε από τον Παρθένη
to stéreo, geometrikón anaforón synthetikó kanóna, pou didáchtike apó ton Parthéni
čvrsto kompoziciono pravilo s geometrijskim referencama koje je naučila od Partenisa
