Kakija Analiti

Kakija Analiti rođena je u Pireju 1934. Studirala je na Dramskoj školi Atinskog konzervatorijuma (Ωδείο Αθηνών), gde je predavao reditelj Dimitris Rontiris. Godine 1955, još kao studentkinja, debitovala je na sceni u trupi Dionisisa Pagulatosa kao Katerina u komadu Grigoriosa Ksenopulosa Το φιόρο του Λεβάντε (Cvet Levanta). Arhiv ERT-a datira njen prvi zvanični nastup u 1958, u komadu Βαθιές είναι οι ρίζες (Duboko je korenje), sa Grčkim narodnim pozorištem Manosa Katrakisa u pozorištu Kotopuli. Radila je i sa trupama Adamantiosa Lemosa i sa Nea Skini Kostisa Livadeasa. U trupi Katerine Andreadi upoznala je glumca Kostasa Rigopulosa, koji je postao njen suprug i doživotni partner na sceni. Njihova ćerka, Zoi Rigopulu, takođe je postala glumica.

Godine 1963. par je osnovao trupu Rigopulos–Analiti sa sedištem u pozorištu Analiti kod Pedion tu Areosa u Atini. Do sredine devedesetih trupa je postavljala grčke i strane komade, uglavnom komedije. Od kraja pedesetih Analiti je igrala i komične i dramske sporedne uloge u grčkom filmu, u filmovima kao što su Λαός και Κολωνάκι (Narod i Kolonaki) i Μια του κλέφτη (Jednom lopovu) sa Dimitrisom Hornom. Njen poslednji nastup u sopstvenom pozorištu bio je u komadu Σε φιλώ στη μούρη (Ljubim te u njuškicu) u sezoni 1997–98. Rigopulos je umro 2001. Analiti je iznenada umrla od srčanog udara u svom domu u Paleo Faliru 1. juna 2002, u 68. godini.

Pozorište Analiti bilo je pre svega dom bulevarske komedije: lakih, brzih komada zasnovanih na nesporazumima, brakovima i zamenama identiteta. Njegov najveći uspeh bio je Αγάπη μου Ουάουα (Ljubavi moja Uaua), grčka postavka francuske komedije Chérie noire Fransoa Kampoa. Prema ERT-u, premijera je bila u sezoni 1967–68 u pozorištu Vergi, a komad se igrao do 1972. Drugi izvori navode duže izvođenje, pa je tačno trajanje neizvesno, ali se svi slažu da je uspeh bio izuzetan. U januaru 1974. usledila je filmska verzija. Repertoar trupe obuhvatao je i Έρωτας και πολιτική (Ljubav i politika), Ένα κρεβάτι για τρεις (Krevet za troje) i Γυάλινος κόσμος (Stakleni zverinjak).

Televizija je sačuvala deo tog rada. Za ERT-ov ciklus Θέατρο της Δευτέρας (Ponedeljačko pozorište) Rigopulos je režirao komediju Andrea Rusena Ένα κρεβάτι για τρεις, snimljenu 1977. i prvi put emitovanu 4. septembra 1978. Analiti je igrala Ninu, Rigopulos Adolfa Tesijea, a Lefteris Vurnas Žerara de Vala. Godine 1987. par se zajedno pojavio u ERT-ovoj emisiji Το καλλιτεχνικό καφενείο (Umetnički kafe), govoreći o prvim koracima u pozorištu i o komadu Αγάπη μου Ουάουα. Njena poslednja predstava donela joj je toplu kritiku Vangelisa Psirakisa, koji je pohvalio njenu odmerenost i unutrašnju dubinu.

Karijera Analiti pripada istoriji atinskih privatnih trupa, u kojima su glumci-upravnici vodili sopstvene scene i iz sezone u sezonu gradili vernu publiku. ERT se vraćao njenom radu u arhivskim omažima, a snimci Ponedeljačkog pozorišta čuvaju njene uloge dostupnim. Pogledajte nekoliko minuta komada Ένα κρεβάτι για τρεις u ERT arhivu i pratite ko govori: zapišite svaku repliku koju uhvatite sa imenom lika, na primer Η Νίνα λέει ότι… (Nina kaže da…). Zatim opišite pokret koji zaista vidite sopstvenom grčkom rečenicom sa pasivnim glagolom, na primer Η πόρτα ανοίγεται (Vrata se otvaraju). To su naše sopstvene rečenice za vežbu, a ne replike iz komada.

• Debitovala je na sceni 1955, dok je još bila studentkinja glume.
• Pozorište koje je vodila sa suprugom nosilo je njeno prezime: Θέατρο Αναλυτή (pozorište Analiti).
• Pozorišni pisac koji je gledao njenu poslednju predstavu sećao se da je igrala sa slomljenom rukom u gipsu.
• Αγάπη μου Ουάουα prešla je sa njene scene na film 1974.