Rita Bumi-Papa

Rita Bumi rođena je na Sirosu 1906. Još kao dete, oko 1919, objavljivala je pesme u dugovečnom dečjem časopisu Η Διάπλασις των Παίδων (Vaspitanje dece). Oko 1920, još kao tinejdžerka, nastanila se u Sirakuzi na Siciliji, gde je studirala pedagogiju i osposobila se za Montesori metod; izvori se malo razlikuju u pogledu njenih tačnih godina pri preseljenju. Na Siros se vratila 1929, iste godine kada je njena pesma Μικρέ μου αλήτη… (Moj mali skitnico…) izašla u atinskom časopisu Νέα Εστία (Novo ognjište).

U Grčkoj je od 1929. bila glavna urednica časopisa Ιόνιος Ανθολογία (Jonska antologija), od 1930. do 1932. izdavala je časopis Κυκλάδες (Kiklade), a od 1930. do 1933. vodila je fondaciju za brigu o deci. Godine 1936. udala se za pesnika Nikosa Papasa. Par je živeo u njegovom rodnom gradu Trikali do otprilike 1940, a zatim se zauvek nastanio u Atini.

Živela je od rada novinarke i prevoditeljke u časopisima i novinama, među kojima su Νέα Εστία i, od 1957. do 1960, levičarski dnevnik Η Αυγή (Zora). Opredeljena za levicu, preživela je nemačku okupaciju u Atini i to iskustvo pretočila u poeziju. Od 1956. do 1958. izdavala je i sopstveni pesnički list, Εφημερίδα των ποιητών (Novine pesnika). Umrla je u Atini 1984.

Njena prva zbirka, Τα τραγούδια στην αγάπη (Pesme ljubavi), izašla je 1930. Druga, Οι σφυγμοί της σιγής μου (Puls moje tišine), dobila je 1935. priznanje Atinske akademije: arhiv Nacionalnog centra za knjigu naziva ga prvom pohvalom, a popis njene zaostavštine na Prinstonu prvom nagradom. Rat je promenio njen glas. Αθήνα · Δεκέμβρης 1944 (Atina · Decembar 1944) osvojila je 1945. Prvu nagradu Nacionalnog otpora. Godine 1949, kada je izašla njena zbirka na italijanskom Ritorno in Ortigia (Povratak na Ortidžu), dobila je Međunarodnu nagradu Sirakuze.

Njena najpoznatija knjiga, Χίλια σκοτωμένα κορίτσια (Hiljadu ubijenih devojaka, 1963), prenosi poslednje reči žena pogubljenih zbog učešća u Pokretu otpora i pretvara spisak imena u pesnički spomenik. Među kasnijim zbirkama je Φως ιλαρόν (Svetlost tiha, 1966), koja ime pozajmljuje od drevne hrišćanske večernje himne. Godine 1975. objavila je pripovetke Όταν πεινούσαμε και πολεμούσαμε (Kad smo gladovali i borili se), smeštene u 1941–45. Kritičari opisuju njeno pisanje kao ukorenjeno u ljubavi prema prirodi, čulno i lirsko, sa političkim i društvenim pitanjima koja posle rata jačaju.

Prevođenje je išlo uporedo s njenim pesmama. Prevela je na grčki Šolohovljev Tihi Don, Beketovog Marfija i mnoge bugarske i rumunske pesnike, a s Nikosom Papasom priredila je antologije svetske poezije.

Bumi-Papa pripada grčkoj međuratnoj generaciji, a njene posleratne knjige učinile su je vodećim glasom sećanja na Pokret otpora. Kritičar Markos Avgeris nazvao ju je Pasionarijom grčke poezije, po španskoj republikanskoj govornici Dolores Ibaruri. Njena zaostavština, zajedno sa zaostavštinom Nikosa Papasa, čuva se u biblioteci Univerziteta Prinston. U Atini Arhivi savremene društvene istorije (ΑΣΚΙ) čuvaju kopiju na jednoj strani njene pesme Αν βγω περίπατο με τις νεκρές μου φίλες (Ako izađem u šetnju sa svojim mrtvim drugaricama), koja je kasnije inspirisala kratku nemačko-grčku filmsku pesmu. Pokušajte: potražite taj naslov na SearchCulture.gr. Zatim razvrstajte pet njenih naslova pod tri grčke oznake, ποίημα (pesma), συλλογή (zbirka) ili μετάφραση (prevod), i numerišite zbirke redom: η πρώτη συλλογή, η δεύτερη συλλογή, η τρίτη συλλογή.

• Kao dete, oko 1919, objavljivala je pesme u dečjem časopisu Η Διάπλασις των Παίδων.
• Na Siciliji se osposobila za vaspitačicu po Montesori metodu.
• Jedna od njenih pesničkih knjiga, Ritorno in Ortigia, napisana je na italijanskom.
• Odlikovale su je i rumunska država i Akademija u Bukureštu.