Život
Milonas je rođen u Smirni (danas İzmir) 21. decembra 1898, u velikoj grčkoj zajednici grada. Studirao je na Međunarodnom koledžu u Smirni, a od 1919. na Univerzitetu u Atini. U septembru 1922, kada je turska vojska ušla u Smirnu i grčke četvrti gorele, bio je tamo: zarobljen je, zatvoren i zlostavljan, a oslobođen je tek 1923. zahvaljujući novcu koji su mu pozajmili američki prijatelji. Zatim je 1927. doktorirao u Atini, a 1928. i drugi put, na Univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Državama.
Godine 1933. prešao je na Vašingtonski univerzitet u Sent Luisu, gde je 1938. postao redovni profesor i od 1939. do 1964. vodio katedru; predavao je tamo do 1969, a leta je provodio na iskopavanjima u Grčkoj. Radio je u Olintu sa Dejvidom Robinsonom, iskopao praistorijsko naselje Agios Kosmas u Atici i, sa Jovanom Travlosom, svetilište u Eleusini. Usledila su priznanja: dve Gugenhajmove stipendije i, 1970, zlatna medalja Arheološkog instituta Amerike. Godine 1970. izabran je za člana Atinske akademije, a 1980. bio je njen predsednik. Od 1979. do 1986. bio je generalni sekretar Arheološkog društva u Atini. Umro je u Atini 15. aprila 1988. i sahranjen je u Mikinesu, selu ispod Mikene.
Dela
U decembru 1951, tokom restauratorskih radova kod takozvane Klitemnestrine grobnice izvan zidina Mikene, grčki arheolog Jovan Papadimitriju naišao je na drugo kraljevsko groblje, starije od čuvenog grobnog kruga A koji je Hajnrih Šliman pronašao 1876. Milonas mu se pridružio, i od 1952. do 1954. iskopali su Ο Ταφικός Κύκλος Β (grobni krug B), grupu oknastih grobova iz otprilike XVII i XVI veka pre n. e. Među nalazima bili su oružje, zlatni nakit, posmrtna maska od elektruma i raskošna činija od gorskog kristala u obliku patke. Oni su pokazali kako su prvi mikenski kneževi došli na vlast.
Od 1957. do 1985. Milonas je vodio iskopavanja na samoj tvrđavi Mikene, proučavajući palatu, kuće, kultni centar i utvrđenja. Bio je i daroviti pisac za širu publiku. Ancient Mycenae: The Capital City of Agamemnon (1957, „Drevna Mikena, Agamemnonova prestonica”) i Mycenae and the Mycenaean Age (1966, „Mikena i mikensko doba”) približile su Homerovu «zlatom bogatu Mikenu» čitaocima širom sveta, a Eleusis and the Eleusinian Mysteries (1961, „Eleusina i Eleusinske misterije”) i dalje je klasičan uvod u tajni kult Demetre i Persefone. Njegova poslednja popularna knjiga, Πολύχρυσοι Μυκήναι (Zlatom bogata Mikena, 1983), pozajmila je naslov od Homerovog epiteta za grad.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Najlepša počast je poseta Mikeni. Prođite kroz Lavlju kapiju, pogledajte grobni krug A unutar zidina, a zatim pronađite grobni krug B izvan njih, kod Klitemnestrine grobnice; nalazi iz oba nalaze se u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini i u muzeju lokaliteta u Mikeni. U Eleusini, zapadno od Atine, svetilište koje je iskopao otvoreno je za posetioce. Njegove knjige i dalje čitaju studenti arheologije u Grčkoj i inostranstvu, a njegov grob u Mikinesu drži ga blizu tvrđave na kojoj je radio tri decenije.
Da li ste znali?
- Preživeo je uništenje Smirne 1922. i oslobođen je iz zarobljeništva 1923. zahvaljujući novcu koji su mu pozajmili američki prijatelji.
- Imao je dva doktorata, iz Atine (1927) i sa Džons Hopkinsa (1928).
- Vodio je iskopavanja u Mikeni gotovo trideset godina, od 1957. do 1985.
- Izabran je u Atinsku akademiju 1970, a 1980. bio je njen predsednik.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ανασκαφή στον Άγιο Κοσμά Αττικής | Iskopavanje Agios Kosmasa, Atika | 1930 |
| Ο Ταφικός Κύκλος Β των Μυκηνών | Grobni krug B u Mikeni (sa Jovanom Papadimitrijuom) | 1952–1954 |
| Αρχαίες Μυκήνες | Drevna Mikena, Agamemnonova prestonica (knjiga) | 1957 |
| Ανασκαφές στην ακρόπολη των Μυκηνών | Iskopavanja na tvrđavi Mikene | 1957–1985 |
| Η Ελευσίνα και τα Ελευσίνια Μυστήρια | Eleusina i Eleusinske misterije (knjiga) | 1961 |
| Οι Μυκήνες και η μυκηναϊκή εποχή | Mikena i mikensko doba (knjiga) | 1966 |
Iz dela
Slike u javnom domenu sa Vikimedijine ostave.
Stih koji vredi zapamtiti
Πολύχρυσοι Μυκήναι
Polychrysoi Mykinai
Zlatom bogata Mikena
