Evangelos Zapas

Zapas je rođen 1800. u Labovu, grčkom selu u Epiru kod Đirokastra, u današnjoj južnoj Albaniji. Kao dečak od oko trinaest godina stupio je u miliciju Ali-paše Janjinskog, a kada je 1821. izbila Revolucija, borio se na grčkoj strani; blizak prijatelj Markosa Bocarisa, posle Bocarisove smrti 1823. služio je pod drugim vođama, poput Kicosa Dzavelasa, i dostigao čin majora. Posle rata nije ostao u novoj grčkoj državi. Godine 1831. nastanio se u Vlaškoj, u današnjoj Rumuniji, gde je živelo i trgovalo mnogo Grka. Tamo je kupovao i zakupljivao zemlju, obrađivao je u velikim razmerama i postao jedan od najbogatijih ljudi u zemlji.

Pedesetih godina 19. veka, imućan i bez dece, okrenuo se mislima Grčkoj. Godine 1856. pisao je kralju Otonu nudeći da plati oživljavanje drevnih Olimpijskih igara, i 1859. su njegovim novcem u Atini održane prve «Ολύμπια». Umro je u Broštenima u Rumuniji 19. juna 1865. Testamentom je najveći deo imetka ostavio grčkoj državi za olimpijski projekat i za zgradu koja bi ga smestila; njegov rođak Konstantinos Zapas, koji je upravljao imovinom, starao se o radovima. Prema njegovoj želji, telo mu je kasnije ponovo sahranjeno u rodnom Labovu, dok mu je glava doneta u Atinu i položena ispod njegove statue ispred Zapiona, na dan otvaranja zgrade 1888.

Zapasovo dostignuće bilo je to što je ideji modernih Olimpijskih igara dao konkretan oblik, generaciju pre Pjera de Kubertena. Sama ideja već je lebdela u vazduhu: pesnik Panajotis Sucos pozivao je na oživljavanje Igara tridesetih godina 19. veka. Zapas je dao novac i upornost. Prve Zapasove olimpijske igre, u novembru 1859, održane su na jednom trgu u centru Atine; bile su skroman događaj, sa atletskim takmičenjima, ali i nagradama za poljoprivredu i industriju, jer su Igre trebalo da pokažu napredak mlade nacije.

Posle njegove smrti zaveštanje je platilo još više. Za Igre 1870. drevni Panatinejski stadion delimično je iskopan i raščišćen, a takmičenja su održana tamo pred velikim mnoštvom; to je bio prvi put od antike da se stadion koristi za igre. Njegova potpuna obnova u belom mermeru došla je kasnije, a platio ju je drugi dobrotvor, Georgios Averof, za Igre 1896. Sam Zapion, koji je projektovao danski arhitekta Teofil Hansen, započet je 1874. i otvoren 1888: neoklasična zgrada s korintskim portikom i okruglim unutrašnjim dvorištem, često opisivana kao prva zgrada na svetu podignuta za olimpijsku ideju. Kada su se 1896. rodile moderne Igre, u njoj se održavalo mačevanje.

Zapion i danas stoji u Nacionalnom vrtu, između Parlamenta i Panatinejskog stadiona, i koristi se za konferencije, izložbe i zvanične ceremonije. Upravo tu je 28. maja 1979. Grčka potpisala ugovor o pristupanju Evropskoj zajednici. Vrtovi oko njega jedna su od omiljenih šetnji u Atini, a kafe pored njega klasično je mesto sastanka. Zapasova statua stoji na ulazu, a njegovo ime se pominje svaki put kada se u grčkim školama priča istorija Olimpijskih igara. Dobra ideja: prošetajte od Sintagme kroz Nacionalni vrt do Zapiona, zastanite kod njegove statue, a zatim nastavite do mermernog stadiona iz 1896, Καλλιμάρμαρο, deset minuta hoda dalje.

• Zapasove olimpijske igre iz 1859. održane su trideset sedam godina pre prvih međunarodnih Olimpijskih igara 1896.
• Njegova glava počiva ispod statue kod Zapiona, a telo u rodnom selu Labovu, u današnjoj Albaniji.
• Mermerni Panatinejski stadion nije platio Zapas, već Georgios Averof; Zapasovim novcem raščišćen je drevni lokalitet za Igre 1870.
• Ugovor o pristupanju Grčke Evropskoj zajednici potpisan je u Zapionu 1979.