Atenej

Gotovo sve što znamo o Ateneju potiče iz njegove sopstvene knjige. Poticao je iz Naukratisa, starog grčkog trgovačkog grada u delti Nila, a na jednom mestu njegove stanovnike naziva „moji Naukraćani“. Živeo je i pisao u Rimu krajem II i početkom III veka n. e. Pominje cara Komoda, koji je umro 192, kao čoveka svog vremena, pa je delo dovršeno posle te godine. Neki naučnici poistovećuju glavnog govornika dijaloga, Ulpijana iz Tira, sa slavnim pravnikom Ulpijanom, koji je umro dvadesetih godina III veka, i zato datuju knjigu kasnije; to poistovećivanje ostaje nesigurno.

Gozba mudraca pominje i dva ranija, danas izgubljena Atenejeva dela: istoriju sirijskih kraljeva i kratku studiju o ribi pomenutoj u Arhipovoj komediji Ἰχθύες (Ribe). Domaćin večere je Larensije, ugledni Rimljanin, a među gostima su gramatičari, filozofi, muzičari i lekar Galen iz Pergama kao lik. Atenej celu priču pripoveda prijatelju Timokratu, u okviru po uzoru na Platonov dijalog. O njegovoj porodici, učiteljima ili godini smrti ne zna se ništa pouzdano.

Δειπνοσοφισταί je sačuvano u petnaest knjiga. Najstariji potpuni rukopis, prepisan verovatno u X veku i danas u Veneciji, izgubio je prve dve knjige, početak treće i odlomke knjiga 11 i 15; ti delovi poznati su iz kraće epitome. Epitoma kaže da raspored knjige podražava raskoš večere. Teme prate trpezu i razgovor: hlebovi u knjizi 3, ribe u knjizi 7, ljubav i slavne žene u knjizi 13, venci u knjizi 15. Svaka tema postaje takmičenje u citiranju, jer gosti jedni drugima odgovaraju stihovima iz komedije, istorije, medicine i poezije.

U knjizi 7 pripovedač obećava Timokratu da će nabrojati ribe azbučnim redom kako bi ih zapamtio. U knjizi 3 gost Pontijan citira Arhestrata, pesnika dobre hrane iz IV veka p. n. e., koji hvali ječam iz Eresa na Lezbosu i pijačni hleb Atine. Atenej beleži da je ta pesma kružila pod više naslova, među njima Γαστρονομία (Gastronomija) i Ἡδυπάθεια (Život u uživanju). Slojevi su važni: Arhestrat je napisao stihove, Pontijan je lik koji ih citira, a Atenej je sastavio ceo razgovor. Sačuvani Arhestratovi fragmenti i mnogi stihovi izgubljenih komedija pesnika kao što su Aleksid i Antifan danas se čitaju uglavnom zahvaljujući ovakvim citatima.

Atenejeva trpeza i dalje živi u svakodnevnom grčkom. Δείπνο (večera) je antičko δεῖπνον, a ψάρι (riba) potiče od ὀψάριον, umanjenice od ὄψον, reči za kuvanu hranu o kojoj gosti raspravljaju u knjizi 7. Eres, čiji je ječam hvalio Arhestrat, i danas je selo na Lezbosu. Probajte: ponovo pročitajte, u savremenom grčkom tekstu na ovoj stranici, rečenice o Arhestratovim stihovima o hlebu. Zatim na savremenom grčkom napišite jelovnik od pet jela azbučnim redom, kao što je Atenej uradio sa svojim ribama. Dodajte dve rečenice u neupravnom govoru: Ο Αρχέστρατος γράφει ότι το καλύτερο κριθάρι βγαίνει στην Ερεσό (Arhestrat piše da najbolji ječam dolazi iz Eresa) i Ο Ποντιανός παραθέτει τους στίχους του (Pontijan citira njegove stihove).

• Reč δειπνοσοφιστής spaja δεῖπνον (večera) i σοφιστής (znalac ili sofista).
• Lekar Galen iz Pergama pojavljuje se među gostima kao lik i odlaže obrok govorom o hlebovima.
• Atenej kaže da je ribe u knjizi 7 poređao azbučnim redom kako bi se lakše pamtile.
• Latinski prevod Natalea Kontija štampan je u Veneciji 1556. godine.