Život
Margarita Karapanu rođena je u Atini 1946. i odrasla između Grčke i Francuske. Njena majka bila je književnica i dramaturg Margarita Limberaki: isto ime pripada dvema različitim karijerama. Studirala je film u Parizu, a po povratku je neko vreme radila kao vaspitačica u Atini. Dva grada čine njenu profesionalnu i jezičku pozadinu, povezujući romane na grčkom s međunarodnom književnošću.
Η Κασσάνδρα και ο λύκος (Kasandra i vuk) objavljena je na grčkom 1976; dečji glas otkriva čudno u poznatom. Ο υπνοβάτης (Mesečar) izašao je 1985, francusko izdanje 1987, a Prix du Meilleur Livre Étranger dobio je 1988. Potom su objavljeni grčki roman s francuskim naslovom Rien ne va plus 1991. i Μαμά (Majka) 2004. U intervjuu 2004. objasnila je rad potreban za kratku preciznu rečenicu. Umrla je 2008. Rukopisi, pisma i fotografije u Američkoj školi klasičnih studija u Atini dokumentuju njenu i majčinu karijeru.
Dela
Romani Karapanu navode nas da pitamo ko govori i koliko razume ono što vidi. U Η Κασσάνδρα και ο λύκος, dečja perspektiva pretvara svet odraslih u neobične i ponekad uznemirujuće scene. To je roman za odrasle čitaoce. Poznati predmeti i reči iz porodičnog života mogu dobiti neočekivana značenja. U odlomku Εθνική εορτή (Državni praznik), koji je odabrao Centar za grčki jezik, dete posmatra javnu predstavu i zamišlja Grčku kao lik na sceni. Čitalac treba da razlikuje ono što pripovedačica opisuje od sopstvenog tumačenja.
Ο υπνοβάτης okuplja raznoliku ostrvsku zajednicu i spaja satiru, misteriju i atmosferu sna. Rien ne va plus ponovo pripoveda o jednoj vezi kroz verzije koje menjaju naše poverenje u ispričano. Uprkos francuskom naslovu, roman je napisan na grčkom. Μαμά sažima porodično sećanje i obraćanje majci u kratkoj formi. Prerade koje je Karapanu opisala u intervjuu iz 2004. godine pokazuju koliko rada može zahtevati mali tekst.
Ove osobine pružaju konkretne vežbe: prepoznati pripovedača, pratiti suprotnosti i pronaći glagole koji označavaju gledanje ili slušanje. Kratke rečenice ipak ne čine ceo roman lakim. Mali odlomak sa objašnjenjima reči pomaže da razgovaramo i o događajima i o značenjima koja pripovedanje samo nagoveštava.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
U odeljku Ιστορία και Λογοτεχνία Centra za grčki jezik otvorite Εθνική εορτή, odlomak iz Kasandre i vuka. Pročitajte početak uz objašnjenja reči i pronađite πήγε i είδα. Ko govori u prvom licu i šta vidi na stadionu? Opišite scenu jednom neutralnom rečenicom, odvajajući dečji utisak od sopstvenog tumačenja. Zatim napišite svoju rečenicu o prošlosti koja počinje sa Χθες. Vratite se citatu iz intervjua i uporedite ό,τι, „šta god“, sa όσο, „koliko“. To su male vežbe zasnovane na konkretnom grčkom tekstu. Kratke rečenice Karapanu i dalje zahtevaju pažnju prema ironiji i perspektivi. Prilagođeni tekst B2 na ovoj stranici pomaže da govorite o pripovedaču pre nego što pristupite izvornom romanu.
Da li ste znali?
- Majka Limberaki je druga književnica-dramaturg.
- Rien ne va plus je grčki s francuskim naslovom.
- Intervju 2004 prenet u LiFO 2016.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Η Κασσάνδρα και ο λύκος | Kasandra i vuk — prvo grčko izdanje | 1976 |
| Ο υπνοβάτης | Mesečar | 1985 |
| Rien ne va plus | Rien ne va plus (Nema više opklada) | 1991 |
| Μαμά | Majka | 2004 |
Stih koji vredi zapamtiti
Γράφω ό,τι μπορώ. Ζω όσο μπορώ.
Grafo o,ti boro. Zo oso boro.
Pišem šta mogu. Živim koliko mogu.
