Alkman

O Alkmanovom životu pouzdano se zna veoma malo. Savremena nauka smešta njegovo delovanje u Spartu u drugoj polovini VII veka p.n.e., kada je grad bio otvoren za muziku, poeziju i javne praznike. Vizantijski leksikon poznat kao Suda, sastavljen mnogo vekova kasnije, naziva ga Lakoncem iz Mesoe, jednog dela Sparte. On takođe navodi da ga je gramatičar Krat iz Malosa smatrao Liđaninom iz Sarda i da su mu roditelji navodno bili robovi. Suda smešta njegovo rođenje u 27. olimpijadu (672–669. p.n.e.), ali savremeni priređivači smatraju ovu hronologiju spornom.

Pitanje njegovog porekla raspravljalo se već u antici i ostaje otvoreno. Jasno je da su njegove pesme pisane za spartansku publiku i spartanske praznike. Pisao je na lokalnom lakonskom obliku dorskog dijalekta, pomešanom sa eolskim oblicima i homerskim izrazima, i voleo je retke reči, od kojih je nekoliko lidijskog porekla. Antički učenjaci rasporedili su njegove pesme u šest knjiga lirskih pesama. Oblici Alcman i Alkman označavaju isto grčko Ἀλκμάν; na novogrčkom se zove Αλκμάν ili Αλκμάνας.

Alkman je poznat pre svega po svojim παρθένεια (partenijima), pesmama koje su devojački horovi pevali i plesali, obično na javnim verskim obredima. Najduži sačuvani primer, fragment 1 u Pejdžovom izdanju, često se naziva jednostavno Partenij. Pronađen je na papirusu u Sakari u Egiptu 1855. godine, tokom iskopavanja Ogista Marijeta, i danas se nalazi u Luvru. Pesma je verovatno imala oko 140 stihova u strofama od po četrnaest stihova; sačuvan je 101, ceo ili oštećen. Sačuvani početak pripoveda mit o sinovima Hipokoonta, kažnjenim zbog oholosti. Zatim se hor okreće samom prazniku i hvali svoje dve predvodnice, Agido i Hagesihoru, upoređujući ih sa pobedničkim konjima, sa zlatom i sa suncem. Koja je boginja poštovana i kako je obred tekao i dalje je neizvesno.

Drugi, oštećeniji partenij, fragment 3, hvali devojku po imenu Astimeloisa, koja prolazi kroz gomilu kao zvezda padalica. Drugi kratki fragmenti sačuvani su zato što su ih citirali kasniji pisci. U fragmentu 26 pevač kaže devojkama da ga udovi više ne nose i želi da bude kerilos, morska ptica koja leti zajedno sa vodomarima. U fragmentu 39 Alkman kaže da je pronašao svoje reči i melodiju slušajući jarebice. Fragment 89 opisuje celu usnulu prirodu: vrhove i klance, stvorenja zemlje, pčele, morska stvorenja i ptice.

Alkman se danas čita u grčkim antologijama arhajske lirike. Onlajn antologija Centra za grčki jezik donosi njegove fragmente u originalu sa novogrčkim prevodima filologa kao što su I. T. Kakridis i I. N. Kazazis, tako da se isti antički stihovi mogu uporediti u više prevoda. Fragment 89 je dobar početak. Nivo B2 odnosi se na prilagođeni novogrčki tekst ove stranice, a ne na samostalno čitanje dorskog originala. Najpre nabrojte sve što u fragmentu spava. Zatim napišite četiri sopstvene rečenice o tihoj noći, na primer Τα βουνά κοιμούνται (Planine spavaju) i Ο δρόμος φωτίζεται από το φεγγάρι (Put je osvetljen mesečinom). Pročitajte ih polako naglas.

• Papirus Partenija u Luvru meri oko 22 sa 27,5 cm i nije izložen publici.
• Suda tvrdi da je Alkman prvi stvarao pesme u metrima drugačijim od epskog heksametra.
• U jednom fragmentu Alkman kaže da je svoju melodiju pronašao slušajući jarebice.
• Antički izvori se ne slažu da li je bio iz Sparte ili iz Sarda u Lidiji.