Nikolaos Mancaros

Mancaros je rođen na Krfu u oktobru 1795. kao jedini sin aristokratske porodice; otac Jakovos bio je pravnik. Majka Ređina Turini, čija je porodica poticala iz Zadra u Dalmaciji, dala mu je prve časove teorije i klavira. Otac se nadao da će studirati medicinu, ali je dečak nastavio da uči kod najboljih nastavnika na ostrvu. Kao ni njegova porodica, nikada nije smatrao muziku zanimanjem: do kraja života nazivao je sebe κτηματίας (zemljoposednik) i predavao je ne primajući honorar.

Njegova prva dela, tri koncertne arije i jednočinsko komično delo Don Crepuscolo, izvedena su na Krfu 1815. Od 1819. provodio je duge periode u Italiji, naročito u Napulju, gde je upoznao iskusnog kompozitora Nikola Cingarelija. Ponovo se nastanio na Krfu 1826, a kasnije je odbio ponudu da vodi muzičku školu u Napulju. Kada se Dionisios Solomos 1828. preselio na Krf, postali su bliski prijatelji. U aprilu 1841. Mancaros je postao doživotni umetnički direktor Filharmonijskog društva Krfa, osnovanog 1840, koje je spajalo besplatnu muzičku školu s koncertima. Jonska ostrva, pod britanskim protektoratom od 1815, pripojena su Grčkoj 1864. Umro je na Krfu 1872.

Mancarosova rana dela, nastala između 1815. i 1827, usvojila su italijanski operski stil; tekstovi su im bili na italijanskom. Od kraja dvadesetih godina 19. veka počeo je da komponuje muziku na grčku poeziju, većim delom Solomosovu. Njegova prva muzička verzija pesme Ύμνος εις την Ελευθερίαν, napisana oko 1828–1830. za četvoroglasni muški hor, ona je čiji je početak postao himna. Više puta se vraćao pesmi. Godine 1844. ponudio je kralju Otonu novu, složeniju verziju u nadi da će postati državna himna; nije usvojena, ali je dobio Srebrni krst Ordena Spasitelja. Godine 1861, na molbu ministra vojnih poslova, napravio je još jednu verziju u stilu marša.

Reči i muzika imaju različite autore: Solomos je napisao pesmu 1823, a Mancaros je kasnije komponovao muziku. Posle ujedinjenja 1864. kralj Đorđe I čuo je himnu na Krfu, a 1865. njene prve dve strofe postale su zvanična državna himna. Mancaros je pisao i crkvenu muziku, klavirske sinfonie i dela za duvački orkestar. Od četrdesetih godina sve se više okretao kontrapunktu i pisao za učenike priručnike iz harmonije, kao što je Studio pratico dell’Armonia. Doktorska disertacija iz 2023. na Jonskom univerzitetu opisuje ga kao prvog Grka koji je sistematski predavao zapadnu teoriju muzike.

Na grčkim školskim priredbama, dodelama medalja i državnim praznicima čuje se Mancarosova melodija, obično bez njegovog imena. Na Krfu je njegovo nasleđe posebno vidljivo: Filharmonijsko društvo Krfa i dalje podučava muziku i svira u javnim litijama, drugi orkestar nosi ime „Mancaros”, a 2022. su filharmonijski orkestri ostrva upisani u grčki Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Atinska akademija mu je 2025. posvetila izložbu. Pokušajte: slušajte horsko izvođenje himne, koja se peva na Solomosovom grčkom, i čitajte prvu strofu, koja počinje sa Σε γνωρίζω από την κόψη (Poznajem te po oštrici). Zatim napišite dve rečenice sa ο ένας… ο άλλος…, na primer Ο ένας έγραψε τους στίχους, ο άλλος τη μουσική (Jedan je napisao reči, drugi muziku).

• Ista melodija je državna himna i Grčke (od 1865) i Kipra (od 1966).
• Mancaros je sebe nazivao zemljoposednikom, a ne profesionalnim muzičarem, i predavao je bez honorara.
• Njegovo jednočinsko komično delo Don Crepuscolo iz 1815. ima italijanski libreto.
• Njegova rukopisna klavirska sinfonia izložena je u Muzičkom muzeju Filharmonijskog društva Krfa.