Sofija Filipidu

Filipidu je rođena i odrasla u Solunu. Studirala je germanistiku na Aristotelovom univerzitetu u Solunu i pozorište na Državnom konzervatorijumu u tom gradu, a godinu dana je pohađala postdiplomske studije dramaturgije na istom univerzitetu. Njeno scensko iskustvo počelo je u pozorišnoj radionici solunskog društva Τέχνη (Umetnost), čija je članica bila od 1971. do 1979, i nastavilo se na njegovoj Eksperimentalnoj sceni od 1980. do 1985. Osam godina je predavala i nemački kao honorarna nastavnica u Sindosu, a mesto je napustila ubrzo pošto je dobila stalni posao.

Godine 1985. preselila se u Atinu, gde od tada radi kao glumica, rediteljka i autorka. Karijera ju je dovela u Narodno pozorište, Umetničko pozorište Karolosa Kuna, Pozorište u Kikladskoj ulici „Lefteris Vojacis“, antičko pozorište u Epidauru, Odeon Heroda Atika i na festivale kao što su Eshilije. Godine 2000. osnovala je studentsku grupu Ιδαίοι Δάκτυλοι (Idski daktili) pri kulturnoj fondaciji Κρητική Εστία (Kritsko ognjište) i sa njom postavila dvanaest predstava sastavljenih od pesama, proze i drama. Od 2002. do 2005. predavala je pozorište i glumu na seminarima obrazovanja odraslih širom Grčke. Od 2010. je umetnička direktorka neprofitne organizacije τ3χνη i bavi se pre svega istraživanjem, prevođenjem i režijom.

Arhiv Narodnog pozorišta navodi tri njene predstave u toj kući. Godine 1997. igrala je naslovnu ulogu u delu Φαύστα ή Η απωλεσθείς κόρη (Fausta, ili Izgubljena kći), Bostandzogluovoj parodiji iz 1964, u režiji Nikosa Hadzipapasa na Novoj sceni. U leto 2011. nastupila je u predstavi Stamatisa Fasulisa Σκηνοβάτες (Hodači po sceni), sastavljenoj od scena antičkog pozorišta, koja je premijerno izvedena u Epidauru i gostovala po Grčkoj; igrala je Kasandru i komičnu figuru flijaka po imenu Κλαυταιμνήστρα. Godine 2015. prevela je Srećne dane Semjuela Beketa kao Ευτυχισμένες μέρες i igrala Vini, ženu zakopanu u gomilu zemlje koja ne prestaje da govori, u režiji Jorgosa Maniotisa u pozorištu Reks.

Prevođenje i režija čine velik deo njenog rada. Godine 2018. postavila je u Atinskom pozorištu svoj prevod divlje komedije J. M. R. Lenca Η ιστορία του πρίγκιπα της Κούμπα Τάντι (Istorija princa Tandija od Kube), a potpisala je i scenografiju, kostime i scenski pokret. Godine 2021. spojila je dva komada Konstantinosa Hristomanosa u jednu predstavu, Τα τρία φιλιά… Η Σταχτιά γυναίκα (Tri poljupca… Pepeljasta žena). Objavila je i knjigu Με μια σκάλα στο φεγγάρι (Lestvicom do meseca, 2015), zbirku svoje novinske rubrike Η ματιά της Σοφίας (Sofijin pogled), i napisala dramu Συγγνώμη, Κύριε Μπέκετ (Izvinite, gospodine Beket), izvedenu 2025. godine.

Noviji rad Filipidu pokazuje drugu stranu grčkog pozorišta: malu, nezavisnu i blisku publici. Godine 2023. pretvorila je svoju salu za probe u Atini u pozorište sa 35 mesta i slobodnim ulazom i tamo postavila Gombrovičevu Υβόννη, πριγκίπισσα της Βουργουνδίας (Ivona, princeza od Burgundije); 2025. tamo je usledila njena komedija nadahnuta Beketom. Za one koji uče grčki, onlajn arhiv Narodnog pozorišta je dobra polazna tačka. Otvorite zapis o predstavi Ευτυχισμένες μέρες (2015) i pročitajte podelu uloga na grčkom. Zatim pasivnom rečenicom opišite scensku sliku koju Beket traži: Η Γουίννυ είναι θαμμένη ως τη μέση σε έναν λόφο από χώμα (Vini je do pojasa zakopana u gomilu zemlje). Na kraju prenesite njenu rečenicu iz intervjua pomoću είπε ότι (rekla je da). Ove vežbe su naše; Beket je napisao komad na engleskom, a grčki scenski tekst bio je njen prevod.

• Kao dete, kako priča, na pitanje šta želi da bude odgovarala je jednom rečju: „nezavisna“.
• Arhiv Narodnog pozorišta navodi je 2015. i kao prevoditeljku Srećnih dana i kao Vini.
• Prevod Lencove komedije završila je 2007, više od deset godina pre nego što ga je postavila.
• Za njenu predstavu po Hristomanosu 2021. oko 130 glumaca bilo je na audiciji preko Zooma za tri mesta.